Nova studija Univerziteta u Čikagu, objavljena u časopisu Science, pokazuje koliko je za ljude koji žive u oskudici teško da usvoje ponašanja koja bi im omogućila da promene svoju ekonomsku situaciju jer se vode trenutnim zadovoljstvima i ne uspevaju da naprave dugoročne i efikasne strategije. Problem je u ograničenom umu, kažu naučnici.
Slika: stuartpilbrow/flickr.com
“Ko god se ikada borio sa siromaštvom zna koliko je skupo biti siromašan.“, rekao je James Baldwin misleći na velike marže niskokvalitetnih proizvoda ali i na teret konstantne brige o tome da li će se imati dovoljno da se izgura i ovaj mesec. Ova rečenica se može iskoristiti i za objašnjenje studije Univerziteta u Čikagu koja pokazuje koliko je teško za ljude koji oskudevaju u nečemu (bio to novac ili vreme) da usvoje ponašanja koja bi im omogućila promenu sopstvene situacije.
Razmišljanje “imam malo” para, vremena i sl., navodi naš mozak da se bavi trenutnim problemima onemogućavajući tako fokus na šire ciljeve. Ovo pokazuje da oskudica direktno utiče na ponašanje ljudi i omogućava traženje odgovora na pitanje: “zašto siromašni ljudi pozajmljuju pare po očigledno velikim kamatama?”.
Istraživači koji su obavili ovu studiju kažu da se siromašni ljudi koncentrišu na trenutne probleme i zapostavljaju one manje hitne, zbog toga im je teško da donose odluke koje se odnose na dalju budućnost. Do ovog zaključka naučnici su došli organizovanjem igara u kojima je bilo moguće zaraditi novac, izgubiti ga i pozajmljivati se. Primetno je da su učesnici sa manje para obraćali više pažnje na svoje odluke i trebalo im je više vremena da ih donesu. Na ovaj način oni su se mentalno jako zamarali kako je igra napredovala. Tako zamoreni oni samo misle na sledeći minut i na to kako da potroše to malo para što imaju. Ne uspevaju da sagledaju širu sliku i pronađu način za stvaranje hipoteza za budućnost i dozvole sebi ambicioznije odluke. Primetno je bilo da su oni najsiromašniji pozajmljivali puno novca, što se na duge staze pokazalo kao kontraproduktivno.
Ljudi koji malo zarađuju previše ulažu u igre na sreću, malo štede i puno se pozajmljuju, koncentrišu se na brze načine zarade i ne uspevaju da implementiraju finansijske strategije na duže staze koje bi im omogućile da izađu iz siromaštva.
Naučnici kažu da u svakodnevnom životu siromašni često traže pozajmice za trenutne troškove i potrebe, ne za važnije projekte. Uz to oni sebi ne postavljaju pitanje kako će platiti dospelu ratu.
U zaključku se navodi da je neophodno organizovati programe koji će siromašnima pomoći da promene svoje ponašanje koje ih ograničava i ne daje im priliku da reše svoje ekonomske probleme. Isti programi su korisni i za ljude koji oskudevaju sa vremenom jer profesionalci sa manjkom vremena pokazuju isti način ponašanja – pozajmljuju vreme.
Ovom važnom temom bavio se i ekonomista Šlomo Bernaci koji u svom predavanju “Štedeti za sutra – sutra” koristi bihejviorističku ekonomiju kako bi objasnio stalno odlaganje ljudi da misle o važnim stvarima (ma koliko siromašni ili bogati bili) i tendenciji ljudi da potroše a ne štede. Ovu zanimljivu priču pogledajte u TED videu:
Da li vi češće podmirujete trenutne potrebe od dugoročnih? Kakvi su vaši izbori za budućnost?
Jovanna is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.