Savremeni stručnjaci za roditeljstvo savetuju roditelje da svojoj deci objašnjavaju razloge odluka, kako bi deci bilo lakše da razumeju razlog i poštuju pravila. Međutim, dugoročna posledica ovakvog pristupa su deca koja očekuju da im roditelji objašnjavaju razloge zbog kojih zahtevaju određenu vrstu ponašanja. Objasniti dvogodišnjaku razloge odluke ili pravila je potpuno različita stvar od davanja objašnjenja i razloga tinejdžerima ili starijoj deci o svakoj odluci – edukativnoj ili disciplinskoj – i upravo takav stav roditelja postaje izvor frustracije i nezadovoljstva u porodici.
Foto: Greg Dawson Photography via www.flickr.com
Uticaj rasprave
Postoje neki dokazi da česte rasprave u porodici utiču na decu tokom celog života. Neka istraživanja koja su se fokusirala na porodice u kojima su rasprave česte, bilo da se odvijaju između roditelja ili roditelja i dece pokazala su da npr. petnaestogodišnjaci koji su rasli u takvom okruženju pokazuju smanjene funkcionalne sposobnosti u svojim tridesetim godinama u odnosu na njihove vršnjake koji nisu živeli u takvom okruženju. Istraživanja su takođe pokazala da deca izložena porodičnim svađama i raspravama imaju do tri puta više verovatnoće da budu nezaposleni, da pate od depresija ili da konzumiraju alkohol ili čak narkotike do 30. godine. Postoje neki pokazatelji da deca iz takve porodice imaju poteškoće u ličnim odnosima, ali u manjoj meri.
Roditelji bi trebalo da izbegavaju stil modernog vaspitanja dece koji može voditi ka kreiranju sredine u kojoj deca imaju pravo da se suprotstave roditeljima pri svakoj njihovoj odluci. Ali, koliko roditelja je u stanju da da detetu uputsvo koje će ono bez pogovora poslušno pratiti? Verovatno, tek nekoliko. Roditeljima je postala navika da sve objašnjavaju deci, a deci je postala navika da uvek pitaju “zašto?” – i dobiće odgovor.
Kako da porodica dobro funkcioniše?
Kako bi porodica dobro funkcionisala, mora da postoji jasno definisan vođa (ili vođe) a ostali članovi porodice moraju da budu voljni da poštuju odluke vođe. Ne sme da bude konstantne rasprave o svakodnevnim obavezama, vremenu za kupanje, zadacima, igranju igrica, gledanju TV-a, telefoniranju, dolasku prijatelja, odlasku u krevet, odlaska kod prijatelja…
Dok god su roditelji dosledni, pravedni i dok imaju “vođstvo”, deca će rado prihvatati njihove odluke. Porodica u kojoj ne postoji “vođa” mogla bi da postane haotična.
Očekivati od dece da poštuju roditeljski autoritet ne znači biti strog roditelj koji detetu ne dozvoljava da izrazi svoje želji i potrebe. To znači odrastati u okruženju u kojem su porodični odnosi mirni i topli i koji omogućavaju detetu da raste zadovoljno svojim okruženjem.
Strategije za roditelje
Roditelji bi sami sa sobom i sa svojom decom trebalo da razjasne o čemu je potrebno raspravljati a o čemu ne. Porodični sastanak jednom u sedam dana bio bi dobar trenutak da se raspravi sve ono o čemu treba prodiskutovati. U drugim svakodnevnim situacijama, rasprave ne bi trebalo da bude.
Kako je normalno da deca ponekad negativno reaguju na ovu metodu, odgovor na njihovo “zašto” trebalo bi da bude neki jednostavan kućni zadatak.
Pored toga, roditelji takođe moraju ponekad da obuzdaju i svoj temperament. Ne radi se samo o tome da to pokazuje preteranu strogoću, već je preterana strogost roditelja i znak da gube kontrolu nas situacijom. Cilj je da deca prepoznaju roditelje kao “vođe” porodice. Roditelji koji lako “planu” trebalo bi da nauče da ostanu smireni, bez obzira na uzroke koji su provocirali reakciju. Svaki put kada roditelj “izgubi živce” daje detetu poruku da ne kontroliše situaciju i ostavlja prostor za raspravu.
Razgovarati sa decom i učiti ih o životu i svetu otvara različite divne mogućnosti povezivanja i radosti. Ali takvi trenuci nisu vreme za donošenje odluka ili davanje zadataka ili instrukcija.
Izvor: roditeljstvo.com