Tajne tinejdžerskog mozga

Oni su nepromišljeni, drski, puni suludih ideja i energije usmerene na njihovo ostvarenje. Prosto ne možete da poverujete da su to ona mirna i uzorna deca od pre godinu ili dve za koju ste verovali da će ih zaobići tinejdžerske bube. Šta se to dešava u njihovim glavama, koje su do skora delovale tako pametno i razumno? U novom broju magazina “Roditelj i dete” na ovu temu piše Jovana Papan.

Današnji tinejdžeri predstavljaju generaciju koja je verovatno najškolovanija i najobaveštenija u istoriji ljudske vrste. Znaju da pušenje škodi zdravlju, znaju da alkohol i volan predstavljaju smrtonosnu kombinaciju, znaju da decu ne donose rode već nezaštićeni seksualni odnosi. Odlično znaju šta i kako treba, a ipak za tren oka urade sve kako ne treba. Svesni su da svojim postupcima i ponašanjem u ovom periodu sebi otvaraju ili zatvaraju mnoga vrata koja vode u bolji život, a u stanju su da ih zalupe nogom. Zašto počnu sve da rade naopako baš onda kada bi trebalo da počnu da se ponašaju zrelije?

Produženo ludilo

Tinejdžersko doba je oduvek bilo pomalo problematično doba, čak i onda kada pojam tinejdžera nije postojao ni u najavi. Pubertetske promene neminovno utiču na ponašanje i predstavljaju prekretnicu u odrastanja. Međutim, danas je sve mnogo drastičnije iz više razloga. Zbog (kako naučnici pretpostavljaju) preobilne ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti pubertet dolazi sve ranije, a usled sve većeg odlaganja osamostaljivanja i roditeljstva odrastanje dolazi sve kasnije. Adolescencija ili lude godine danas traju duže nego što je nekada trajao prosečan životni vek. To je baš mnogo vremena za pravljenje gluposti, donošenje nerazumnih odluka i stavljanje roditeljskog strpljenja na probu.

Odgovori izgleda leže u tinejdžerskom mozgu, koji razvojni psiholozi i neuronaučnici tek počinju da ozbiljnije razumevaju, pružajući šansu roditeljima da se prema svojim primercima pošašavelih tinejdžera postave na pametniji način.

Sistemi u raskoraku

Kako je nedavno u članku pod nazivnom “Šta nije u redu sa tinejdžerskim mozgom” objavio američki Volstrit Džurnal, glavna novina u našem poznavanju tinejdžerskog mozga jeste to što smo otkrili da se u procesu odrastanja udružuju dva različita neurološka i fiziološka sistema. Sve je u redu kada oni rade u sinhronizaciji. Međutim, tokom poslednja dva veka, a naročito tokom poslednjih decenija, ova dva sistema u sve većem su vremenskom raskoraku. To je iz korena promenilo proces sazrevanja i  tinejdžersko doba pretvorilo u prilično problematičan period.

Prvi od ovih sistema tiče se emocija i motivacije, i tesno je povezan sa pubertetskim promenama. On aktivira delove mozga u koji upravljaju sistemom za nagrađivanje. I koji dobru i mirnu decu pretvaraju u nemoguće tinejdžere spremne da učine sve kako bi ostvarili svoje ciljeve, ispunili sve želje i iskusili sve što se iskusiti da. Samo da bi ih nekoliko godina kasnije pretvorio u prilično mirne i razumne odrasle osobe.