Tinejdžerski period, prelazak iz detinjstva u svet odraslih, turbulentna je faza razvoja, veliki ispit i za decu i za roditelje. Dolaze mnogi izazovi, fizičke i psihičke promene, kriza identiteta, preispitivanje stečenih stavova, novi autoriteti, menja se doživljaj sopstvenog tela… Sve to praćeno je emotivnim oscilacijama, mešavinom frustracije i izazova, što donosi probleme u porodici, najčešće u komunikaciji i razumevanju. Kako adolescenti i roditelji treba da se nose s tim stresom i haosom i kako porodica treba da se “reorganizuje”?
Slika: wikipedia.org
Razumite da su adolescenti pod stresom
Adolescenti žude za autonomijom, slobodom, eksperimentima, žele da uspostavljaju nezavisne odnose, a roditeljima je, s druge strane, jako teško da postave granice. Tokom ove “borbe” najvažnije je postaviti drugačije granice, ali u isto vreme podržavati dete i davati mu “vetar u leđa”, savetuju psiholozi. Naći balans između kontrole i nezavisnosti najteži je deo posla. Jedinstven recept ne postoji, jer mnogo toga zavisi od ličnosti deteta, njegovih karakternih osobina i odnosa u porodici. Uobičajeni problemi su svađe oko izlazaka i bežanje iz škole. Psiholozi naglašavaju da su tinejdžeri pod jako velikim stresom i da roditelji moraju da imaju to u vidu, bez obzira koliko im se činilo da je u pitanju samo “običan bezobrazluk”. Prevladavanje stresa veliki je napor, svako se s njim nosi na svoj način, ali je to uvek proces s manje ili više tipičnim fazama. Pokušajte da ukapirate koja od “strategija” vašem detetu najviše prija, odnosno koji načini borbe sa stresom najbolje ublažavaju loša i neprijatna osećanja. Do strategija morate da ga dovedete vi, jer psiholozi tvrde da deca u tom uzrastu još nisu zrela da bi sama shvatila kako da se oslobode stresa, a višak energije definitivno imaju, što može da rezultira i malo ekstremnijim reakcijama.
Kako se boriti protiv stresa u porodici?
Postoji čitav niz načina na koji se mlada osoba bori protiv stresa, uspostavlja ravnotežu i oseća se sigurno. Najvažnije je da dete shvati da je pod stresom i zbog toga je razgovor jedna od osnovnih “tehnika”. Pričajte sa tinejdžerom o problemu, pustite ga da govori, slušajte šta ima da kaže. Načini na koji se deca nose sa bolom, tugom, besom ili uopšteno sa problemima krajnje su individualni. Nekada je bezobrazluk ili nezrelo ponašanje samo maska tuge ili brige, pa je zbog toga jako važno da učestvujete u životu svog deteta. Sačekajte sa osuđivanjem i ne sudite prema sebi.
Podrška je najvažnija strategija borbe sa stresom, kao i uključivanje deteta u rešavanje porodičnih problema, jer će mu to dati poruku da je vredno i da se i njegovo mišljenje računa.
Jako je važno da dete ima “ventil”. To može da bude sport, hobi, čitanje, vreme provedeno za kompjuterom, televizorom, u telefonskim razgovorima, nekada i svađa sa roditeljima. Najvažnije je da razvijate dečje samopouzdanje i optimizam, a ukoliko ste u kući napravili model da je sve “crno”, mala je verovatnoća da će vaš tinejdžer imati snage da se bori. Podrška je najvažnija strategija borbe sa stresom, kao i uključivanje deteta u rešavanje porodičnih problema, jer će mu to dati poruku da je vredno i da se i njegovo mišljenje računa. Upoznajte prijatelje svoje dece da bi mogli da procenite u kakvom je društvu. To je izuzetno značajno, jer je vršnjačka grupa u tinejdžerskom periodu deci mnogo značajnija od porodice. Dete mora da ima i trenutke kada je rasterećeno, kada se smeje, kada se relaksira i radi nešto “za svoju dušu”. Jako je teško, ali ukoliko se bavite svojim detetom lakše ćete “pregurati” pubertet i sve što on donosi.
Razlike kod dečaka i devojčica
Devojčice se od stresa češće brane socijalizacijom, odnosno pričaju sa drugaricama i roditeljima. Kod njih su emocije naglašenije, dok dečaci stvari više drže u sebi i fokusirani su na konkretan problem. Ređe plaču, a češće se distanciraju. Devojčice češće na problem gledaju kao na nešto što ih emotivno ugrožava, dok dečacima on izaziva negativna i pesimistična osećanja. Ali, svi tinejdžeri, bez obzira na pol, kada su pod velikim stresom, kao relaksaciju vide ono što najviše vole, aktivnost koja im pruža “odmor”. I zato je nikada nemojte blokirati, šta god da je to. Adolescenti su, kažu psiholozi, u izvesnom smislu heroji jer se bore za velikim zahtevima, dok su roditelji “žrtve” promena kod svog deteta koje lagano odrasta.
Da li vaša deca ulaze u tinejdžerski period? Koji problemi se javljaju i da li postoji podrška u kući?
Izvor: novosti.rs