Imuni sistem našeg tela je naša prva linija odbrane od zaraznih bolesti. Delovanje imunog sistema nazivamo imuni odgovor, a on uključuje niz odbrambenih reakcija protiv stranih tela kao što su mikroorganizi koji su i izazivači bolesti. Novalac.rs vas savetuje koju hranu da dajete vašem detetu za bolji imuni sistem:
Imunitet novorođenčeta
Imunitet deteta puno zavisi od imuniteta i ishrane njegove majke. Počinje da se stvara već u materici, gde se antitela majke (imunoglobulini klase G) predaju detetu i štite ga od infekcija. Poslednjih nekoliko nedelja trudnoće i prvih sedam do deset dana posle porođaja majka stvara kolostrum, mleko izuzetno bogato ugljenim hidratima, belančevinama i antitelima. Nakon rođenja antitela se prenose putem majčinog mleka. Bitno je naglasiti da majčino mleko sadrži sva antitela (IgA, IgD, IgE, IgG, IgM), koja mogu da spreče razvoj bolesti i učestalost infekcija uha, pluća, gastrointestinalnog trakta i mokraćnog sistema, kao i pojavu alergija. Odojče u drugom i trećem mesecu starosti počinje da stvara svoja antitela, broj antitela koja se dobijaju od majke se smanjuje, a kada dete napuni šest meseci, njihovo stvaranje se uravnotežuje, u tom periodu imuni sistem je skoro u potpunosti razvijen.
Mlečne formule za ishranu odojčadi svojim sastavom pokušavaju što je moguće bolje da se približe sastavu majčinog mleka, ipak one ne sadrže visokovredna antitela koja su prisutna u majčinom mleku. Upravo zbog toga brojna istraživanja pokazuju da su kod dojene dece tokom prve godine života infekcije ređe.
Imuni sistem i probiotici
Velik uticaj na imuni sistem imaju probiotici, “dobri” mikroorganizmi koji žive u crevima i štite dete od raznih bolesti. Jedna od glavnih uloga crevne flore jeste da štiti crevo od kolonizacije patogena i podstiče crevnu imunofunkciju, čime doprinosi sazrevanju imunog sistema. Na rođenju i dojenjem odojče nasleđuje od majke antitela i mikrobiološku floru, zbog čega se stvara individualan i jedinstven probiotički “otisak” creva. Uvođenjem dohrane detetova crevna flora se menja, što govori o važnosti pravilne i uravnotežene ishrane.
Hrana za bolje zdravlje
Dohrana najčešće započinje upotrebom voća, povrća i žitarica, najbogatijim izvorima fitonutrijenata (vitamin C, vitamin E, karotenoidi, cink, selen, esencijalne masne kiseline i dr.) koji su ispitani u mnogim naučnim istraživanjima, što ih je postavilo na vrh liste pojačivača imuniteta. Imuna uloga fitonutrijenata je da povećaju stvaranje belih krvnih ćelija i interferona, antitela koja oblažu ćelije organizma i tako ih štite od bakterija i virusa. Zbog toga će kašice od mleka, voća i povrća, obogaćene raznim visokokvalitetnim biljnim masnoćama (maslinovo, suncokretovo, laneno ulje), pružiti dovoljnu količinu bioaktivnih materija koje će omogućiti zdravo napredovanje deteta.
Tokom rasta i razvoja deca sve više počinju da koriste kravlje mleko i mlečne proizvode, koji su odličan izvor visokovrednih belančevina i mikronutrijenata. Roditelji međutim često biraju mlečne deserte (pudinzi, musevi, čokoladna mleka), njih je najbolje zameniti fermentisanim mlečnim proizvodima. Jogurt, acidofil, kefir, kiselo mleko i razni sirevi su bogat izvor probiotičkih kultura koje obnavljaju crevnu floru, pojačavaju imuni odgovor i štite organizam.
Prilikom pripreme jela često se koristi jedan od najpoznatijih i najjačih nutritivnih antibiotika, beli luk, ali pošto ima intenzivnu aromu, preporučuje se da se doda raznim sosovima i drugim jelima. Termički neobrađen beli luk je najiskoristljiviji, ipak njegova lekovitost ostaje i u kuvanim jelima, zbog čega se preporučuje da skoro svakodnevno bude na jelovniku vašeg deteta.
Šta dete ne treba da jede?
Decu često nagrađujemo slatkišima i grickalicama koje sadrže šećere, a za njih je poznato da potiskuju imuni odgovor smanjujući aktivnost belih krvnih ćelija. Zbog toga treba obratiti pažnju na unosa prostih šećera kod dece, oni se najčešće nalaze u sokovima, zaslađenim čajevima, slatkišima i grickalicama. Te proizvode je najbolje zameniti žitaricama i/ili orašastim plodovima, koji su bogati esencijalnim masnim kiselinama i mineralima.
Na stvaranje imuniteta ne utiče samo pravilna ishrana već i kvalitetan način života, koji podrazumeva redovnu higijenu ruku i usne duplje, dovoljno sna, fizičku aktivnost, igru i boravak u prirodi na svežem vazduhu.
Autor: Tena Niseteo, dipl. inž. preh. tehn., klinički detetičar/nutricionist
Klinika za dečije bolesti, Zagreb
|
Ovaj tekst je napisan u saradnji sa novalac.rs. Važno obaveštenje: Majčino mleko je najbolja hrana za odojčad. Mlečne formule se upotrebljavaju samo po savetu |
