Bilo da vaše dete tek polazi ili je već na kraju srednje škole, razvijanje ovih 10 veština će mu pomoći da ostvari svoj pun potencijal u školi, u odabranoj karijeri ali i životu uopšte. Evo koje su to veštine i zašto treba raditi na njima:
[shortslider ids=’54388, 54389, 54390, 54391, 54392, 54393, 54394, 54395, 54396, 54397′ titles=’Upravljanje vremenom, Dobre navike učenja, Sposobnost postavljanja ostvarljivih ciljeva, Dobra koncentracija, Veština dobrog hvatanja beležaka, Završavanje zadataka, Dnevno ponavljanje pređenog gradiva, Organizacione veštine, Motivacija, Predanost i izdržljivost’ descs=’Obratite pažnju da li i kako vaše dete organizuje svoja 24 sata koja ima na raspolaganju svakog dana, i kada ide u školu ali i u slobodno vreme. Organizacija tog vremena je jako važna veština. Ako je dete već na kraju srednje škole, imajte u vidu da će sa polaskom na fakultet imati mnogo više slobodnog vremena. Ako sada ume da korisno organizuje svoje slobodno vreme, to će mu pomoći u prelasku na fakultet kada će morati da uči a želeće i da se socijalizuje više nego ikada.
Ako to već ne radite, počnite da koristite dnevni planer. Neka dete odabere šta mu je lakše, to može biti notes koji nosi sa sobom u tašni ili onlajn verzija koju održava kod kuće, ili čak oba. Dete treba da nauči da je lako napraviti i duple obaveze ako se ne pazi. Ako nauči da pametno upravlja vremenom maksimalno će iskoristiti svaki dan.
Slika: Diverbo Idiomas/flickr.com
|Ako vaše dete već ima izgrađene dobre navike učenja, super. Ako nema, nikad nije kasno da ih razvije. To podrazumeva sledeće:
– Dete je uvek spremno za čas i redovno pohađa nastavu. Nema bežanja i neopravdanih izostanaka!
– Dete detaljno i na vreme radi domaće zadatke.
– Dete redovno uči a ne sprema se za kontrolni veče pre.
– Dete redovno odvaja mirno vreme za učenje, čak i kada nema domaći ili kontrolni sledećeg dana!
Slika: Robert Couse-Baker/flickr.com
|Važno je postavljati ciljeve sebi, dok god ih je moguće ostvariti. Postavljanje previsokih ciljeva samo donosi frustracije i razočaranja. Razgovarajte sa detetom o njegovim ciljevima i zajednički analizirajte šta je realno a šta ne.
Slika: Maxime Mcduff/flickr.com
|Dete bi trebalo da, na časovima, sluša nastavnika i bude fokusirano. Treba da je razumelo lekciju posle časa. Ohrabrujte vaše dete da, ako i kada nešto ne razume, postavlja pitanja! Ne postoje glupa pitanja!
Slika: John Biehler/flickr.com
|Da li znate kakve beleške hvata vaše dete? Da li pokušava da napiše sve što profesor kaže ili ume da izdvoji najvažnije? Možete i posle kontrolnog da proverite da li se u detetovim beleškama nalaze odgovori ili ne. Ako ne, možete mu pomoći vi ili, još bolje, drugar koji to dobro radi. Učenje u paru svakako nije loše, ako i ostane na učenju a ne pretvori se u festival.
Hvatanje beležaka bi trebalo da bude u formi koja je najbolja za dete. Ako ono više pamti vizuelno, može da pokuša da beleške piše na raznobojnim papirićima. Muzika takođe može da pomogne učenju, sve dok ne uznemirava dete. Još jedna strategija je dnevno prepisivanje beležaka sa časa. Ako dete stvarno ima problema sa hvatanjem beležaka, može da pokuša i da snima predavanje, uz odobrenje profesora. Uradite ta god je potrebno!
Slika: AFS-USA Intercultural Programs/flickr.com
|Profesori s razlogom zadaju domaći zadatak. Možda on detetu izgleda kao opterećenje, ali on i te kako ima svoju svrhu. Ako dete redovno radi svoj domaći, sve će biti u redu. Pri tome je važna i životna lekcija da nisu uvek sve stvari koje moramo da radimo prijatne i samo one koje želimo.
Slika: Paul FIscher/flickr.com
|Nemojte dozvoliti da dete čeka veče pred kontrolni da bi učilo. Proveravajte da li prelazi svoje beleške redovno, najbolje bi bilo čak i istog dana, dok je lekcija još sveža. Ohrabrite dete da upoređuje beleške sa drugarima. To svima može biti korisno. Zatim, gradivo dete treba da ponavlja svaki dan kako bi poboljšalo učenje i savladalo svoj poslednji cilj – savladavanje predmeta ili neke veštine.
Slika: Thomas Anderson/flickr.com
|Ako dete zna sebe da organizuje to će mu dozvoliti da uradi sve što treba da uradi. Ovde mislimo na fizičku organizaciju stvari koje su potrebne za školu. Neka dete drži sve svoje stvari za učenje (sveske, knjige, kompjuter, digitron itd.) na jednom, njemu zgodnom, mestu.
Slika: Terry Johnston/flickr.com
|Dete mora biti motivisano za učenje i naporan rad, bilo da mu se pojedini predmeti dopadaju ili ne. Samo-motivacija možete biti od izuzetne važnosti kada dete nije naročito uzbuđeno zbog časa. Ako mora, neka nauči da na ono što mu se ne sviđa gleda kao na izazove koje treba rešiti. Neka se posveti zadatku, bez izgovora. Na njemu je da li će uspeti ili ne.
Slika: Jessie Jacobson/flickr.com
|Dete svakako mora da završi školu, na ovaj ili onaj način, dobro ili loše. Što više uloži sebe, što je upornije, posećenije i istrajnije, to će mu se više isplatiti. Tako će biti i sa svakim zadatkom kasnije u životu.
Slika: Brendon Burton/flickr.com‘]
Koje od ovih veština poseduje vaše dete?