Kako sprečiti grip hranom?
Osnova za izgradnju odbrambenog sistema organizma koji nas štiti od infekcija je obraćanje pažnje na ono što svi članovi porodice jedu i piju. Nutricionisti odavno savetuju da je unošenje pet vrsta voća i povrća dnevno odlična navika za dobar imunitet, jer organizmu pruža vitamine i fitoelemente. Osim toga, svakodnevno se preporučuje i unošenje jogurta, posebno onog sa aktivnim probiotskim kulturama. Ova hrana pomaže organizmu da se odupre sezonskim prehladama i gripu.
Jaja, jezgrasto voće, meso i riba se takođe preporučuju jer ojačavaju imunitet vitaminima B6 i B12, cinkom i selenom. Ne treba zanemariti ni mleko zbog vitamina A i D, integralni hleb i pirinač zbog vitamina B6 i A, folne kiseline, selena i cinka, a posebno se preporučuje takozvana „super hrana“ kao što su losos, borovnice i bademi koji obiluju omega-3 masnim kiselinama i antioksidantima. Pored unošenja preporučenih namirnica, stručnjaci preporučuju i izbegavanje prevelike količine šećera i gaziranih napitaka.
Koliko je sna potrebno deci da ostanu zdrava?
Minimum osam sati sna tokom noći je mera odmora koja je potrebna odraslom čoveku, dok je najmlađima potrebno i više sna kako bi održali dobar imunitet. Dok spavamo, krvni pritisak se smanjuje, telo raste i oporavlja se, povećava se priliv krvi u mišiće i luče se hormoni. Zbog svega toga svakom organizmu je ovaj predah prava prilika da se „resetuje“ i odmori kako bi nastavio da se bori sa neprijateljima iz spoljašnje sredine.
Prema istraživanju Nacionalne fondacije za spavanje iz SAD (više informacija o njihovim aktivnostima možete pronaći na sajtu www.sleepfoundation.org), u zavisnosti od uzrasta mališani bi trebalo da odspavaju određeni broj sati i to:
- novorođenčad od 10,5 do 18 sati
- bebe starosti od 3 do 11 meseci 9 do 12 sati tokom noći, plus 2 do 4 sata tokom dana
- deca starosti od 1 do 3 godine 12 do 14 sati (tokom noći i zajedno sa popodnevnim odmorom)
- predškolarci 11 do 13 sati
- deca školskog uzrasta 10 do 11 sati
U zavisnosti od uzrasta deteta, nastojte da stvorite ili prilagodite rutinu odlaska na spavanje i omogućite detetu da na mirnom i udobnom mestu odmori organizam. Više saveta za dobar san i stvaranje zdravih navika vezanih za san možete naći u NajMama vodiču Došlo vreme da se lepo sanja!.
Da li fudbalske utakmice i časovi baleta pomažu dečijem imunitetu?
Redovno vežbanje, bilo da je u pitanju kratka brza šetnja, vožnja bicikla ili neki timski sport, doprinosi zdravom imunom sistemu. Fizička aktivnost kod dece, kao i kod odraslih poboljšava rad kardiovaskularnog sistema, doprinosi pravilnom razvoju, sprečava gojaznost i jača sposobnost organizma da se odupre infekcijama i prehladama.
Pružite mališanima podstrek u razvijanju sklonosti ka sportu bez obzira na uzrast. Dobra početna tačka za kreiranje rutine vežbanja kod dece je ograničavanje vremena koje provode ispred televizora ili igrajući video igrice i uvođenje prakse porodičnog fitnesa. Ukoliko se vaš mališan opredeli za timske sprotove, verovatno ćete posle početnog ohrabrenja primetiti da dete i samo razvija takmičarski duh i želju za bavljenjem sportom. Interesovanje deteta će se verovatno menjati, od fudbala, preko košarke do hokeja, ali svakako mu pomozite da pronađe sportsku aktivnost koja će mu odgovarati, ohrabrite početne korake i u sportovima kojima deca nisu baš preterano vična imajući u vidu da je ovo jedan od najzdravijih ali i najprijatnijih načina da se očuva zdravlje.
Da li su detetu potrebni dodatni vitamini?
Najveći deo vitamina i minerala koji su deci potrebni da rastu i razvijaju svoj imunitet ona treba da dobijaju kroz hranu koju svakodnevno unose. Ukoliko se ipak plašite da dete neki element ishrane ne unosi dovoljno, posavetujte se sa pedijatrom o dodavanju vitamina i dodataka ishrani. Najčešće su deci kao dodatak ishrani potrebni osnovni elmenti kao što su gvožđe, kalcijum i fluor za zdrave zube, vitamin D za razvoj kostiju, ili sezonski dodatni izvor vitamina C i to kod dece koja su izbirljiva u ishrani i ne jedu određene vrste hrane.
Svakako, pre uvođenja bilo kakvog dodatka ishrani, konsultujte lekara, ali pre svega nastojte da ohrabrite unošenje svih vrsta hrane, ili da za određene namirnice koje dete odbija nađete adekvatnu zamenu koja će poslužiti kao izvor važnih elemenata ishrane.
Objasnite deci da bacili ne vole sapun!
Iako zvuči toliko jednostavno da se podrazumeva, čak i odrasli ponekad zaboravljaju da operu ruke, da ne pričamo o mališanima koji još uvek nemaju izgrađenu tu naviku. Objasnite deci da redovnim pranjem ruku sprečavaju da bacili koji im se nalaze na rukama dospeju u organizam i uzrokuju prehladu, glavobolju ili temperaturu tako što će napasti njihov imunitet. Ilustrujte im borbu sa tim sitnim „neprijateljima zdravlja“ i sapun predstavite kao najmoćnije oružje za zaštitu prirodnog odbrambenog sistema.
Da pranje ruku ne bi bilo mrska aktivnost, dozvolite detetu da odabere sapun sa mirisom koji mu se najviše sviđa i uputite ga u korake pravilnog pranja ruku:
- skvasiti ruke toplom vodom
- omiljeni sapun u ruke i napraviti dooobru sapunicu
- istrljati temeljno dlanove i između prstića
- isprati ruke toplom vodom i osušiti omiljenim mekanim peškirom
Kako biste se uverili da je dete dovoljno dugo trljalo ruke, recite mu da su ruke čiste ako ih je pralo onoliko vremena koliko je potrebno da otpeva pesmicu za srećan rođendan (ili neku drugu omiljenu kratku pesmicu).
Na koji način vi pomažete svom detetu da očuva jak imunitet i spreči prehlade?