Foto: Marija Taraba, sva prava zadržana
Postoporođajna depresija se može desiti svakome
Toliko se o ovome javno ne razgovara, da svi misle da je to nešto što se događa tamo negde daleko, sigurno ne tu u našem okruženju, našim prijateljicama, sestrama, poznanicama i sl. A realnost je zapravo drugačija. Postporođajna depresija može da sustigne svakog, bez pravila. Ona je najverovatnije proizvod 21 veka i kao takvu ne treba da je zapostavimo i pravimo se da ne postoji. Dešava se i mamama porođenim na carski rez i onima koje su rodile vaginalno, i onima koje imaju pomoć šire porodice oko brige o detetu i onima koje su same. Ne zaobilazi ni gradsku, ni seosku mamu. Ni poslovnu ženu ni studentkinju. Ne bira čak ni godine ni socijalni status.
Što se više zataškava, mami je sve teže da se s njom suoči. Nema s kim da podeli svoja osećanja da ne bi ispala loša mama i dobila „skarletno slovo“ u društvu! Ono što mene posebno brine je da tako potisnute i netretirane emocije najčešće rezultuju u prestanku dojenja.
Ne prekidajte dojenje – to nije rešenje
Sa konstantnom plačljivošću i uznemirenošću, koje bukvalno ne razumete odakle dolaze (jer vam okolina govori da MORATE da budete sretni i veseli) pomešanim sa umorom i iscrpljenošću, dojenje prvo nastrada. U nemogućnosti da se povežete s bebom, dojenje vam dolazi kao još dodatni teret koji morate na silu da odradite, a realno ga ne želite. Još ako se bilo koji problem pojavi (ragade, blokada kanala, itd..) radije bi trčali do Pariza i nazad nego dojili bebu!
Drage mame, ako vas ikad sustignu ovakva osećanja ili ako kojim slučajem ipak poznajete nekog ko kroz ovo prolazi, znajte da postoji rešenje. Ne, to nije prestanak dojenja i prelazak na adaptirano mleko.
Rešenje je prvo u priznavanju i glasnom izgovaranju bez stida i srama: JA NISAM DOBRO, a onda i u adekvatnoj terapiji. To može biti fitoterapija ili ona koja dolazi uz recept lekara. I uprkos onome što će vam možda baš taj lekar reći, postoji adekvatna terapija antidepresivima koja je ujedno i kompatibilna sa dojenjem.
Rešenje je prvo u priznavanju i glasnom izgovaranju bez stida i srama: JA NISAM DOBRO, a onda i u adekvatnoj terapiji.
Život sa novorođenčetom je težak. Svet se bukvalno preokrene naglavačke i nije lako. Ko vam je rekao drugačije, slagao vas je. Iako ste svesno začeli bebu i radovali se njenom rođenju, odjednom se osetite kao zavezani za radijator. Nema više ni bioskopa, ni pozorišta ni odlaska kod frizera, ni dugog neometanog ispijanja kafe. I onda kad to shvatite uhvati vas panika. Neko se s tom panikom nosi sam, nekom treba pomoć. Progovorite, budite glasne, priznajte i drugim ženama oko sebe. Nije sramota biti iskren, sramota je suditi druge.
Da li ste se vi, ili neko koga poznajete, susreli sa postporođajnom depresijom?
Autor teksta i fotografije: Marija Taraba
Se tekstove Marije Tarabe možete čitati ovde (link).
