Proleće je vreme buđenja, rađanja, novih početaka i nadanja. Prvi vesnici proleća (visibaba i ljubičica) stidljivo najavljuju da je zimi došao kraj. Priroda se budi, a sa njom i ljudi. Ljudi su na izlasku iz zimske letargije, željni boravka u prirodi sa mnogo više aktivnosti. Ono što može da ih spreči je takozvani prolećni umor. Ljudsko telo je tokom zime iscrpljeno manjkom svetlosti i jednoličnom ishranom. Tokom hladnog perioda su se nakupile štetne materije koje je potrebno izbaciti iz organizma. Prolećno povrće koje je pravi branilac i obnavljač organizma će telu povratiti snagu.
Zeleno lisnato povrće je nutritivna bomba. Puno hlorofila, ono pomaže u obnavljanju crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina. Posto ne sadrži masti, niske je kalorične vrednosti, a bogato biljnim vlaknima koja su neophodna za dobro varenje. Zeleno lisnato povrće najbolje podnosi hladnije vreme te se prvo sadi, a potom ubira.
Pored zelenog lisnatog povrća, među prvima su i rotkvica i mladi luk. Svima nam je poznata mešana prolećna salata od iseckanih rotkvica, mladog luka, zelene salate i začina.
Prolećne bombe nutrijenata
- Sremuš je jedan od prvih vesnika proleća. Listovi podsećaju na lišće đurđevka. Ima ukus sličan belom luku i zbog njega je još znan i kao divlji luk. Medvedi ga traže za čišćenje digestvnog trakta nakon dugog zimskog sna, pa odatle i treće ime – medveđi luk.
- Rukola je dobar izvor magnezijuma, koji je neophodan za dobro zdravlje kostiju, imunog sistema i mišića. U svežem stanju, dominira njen ljutkasti ukus, a može se napraviti i kao prilog jelima.
- Bosiljak je važan izvor vitamina. Sadrži flavonoide koji štite strukturu ćelije. Odličan je kao začinsko bilje u jelima ili kao dodatak u svežim salatama.
- Spanać je bogat izvor vitamina A i K, koji su važni za zdravlje kardiovaskularnog sistema i kostiju. Važan je izvor vitamina C i folne kiseline, koji jačaju imuni sistem i ublažavaju simptome alergija. Najbolje ga je kratko obariti.
- Zelena salata koja se uzgaja u proleće, obiluje antioksidantima, dijetalnim vlaknima, vitaminima K i C te folnom kiselinom. Jede se sveža i ne treba je gnječiti, da ne izgubi nežnu hrskavu strukturu.
- Kupus je blagodet za digestivni sistem. Vitamin U koji se nalazi u njemu je pravi melem za želudac. Dobar je izvor beta karotena, vitamina C i E, kalijuma, kalcijuma i mangana. Bilo da se jede termički obrađen u nekom jelu ili svež u salati, neće se pogrešiti.
- Kelj je kao i kupus, odličan za želudac, ali i za jetru i imuni sistem. Dobar je izvor kalcijuma, gvožđa, vitamina A i C. Sadrži indole (antioksidant), koji sprečavaju karcinom debelog creva, kao i lutein i zeaksantin koji štite mrežnjaču oka od degenerativnih promena.
- Rotkvice su odličan izvor vitamina C, kalcijuma i proteina. U kombinaciji sa brokolijem, smanjuju pojavu karcinoma. Rotkvice sadrže enzim koji pospešuje apsorpciju antikarcinogenih jedinjenja koja nalazimo u brokoliju. Takođe, imaju antibakterijsko i antigljivično dejstvo.
- Keleraba ima blag, slatkast ukus. Zbog toga je idealna grickalica. Bogata je vitaminom C i kalijumom. Može da se pripremi na bilo koji način. Može da se kuva sa drugim povrćem ili obari sama, da se peče ili priprema punjena.
- Mladi luk sadrži antioksidant kvercentin koji ima dejstvo kao antihistamin te je odličan za ublažavanje sezonskih alergija. Kvercetin takođe reguliše krvni pritisak i smanjuje rizik od nastanka srčanih bolesti.
- Grašak se takođe ubire među prvim prolećnim povrćem. Njegova sezona je samo dve nedelje te ga treba koristiti u tom period. Jedna šoljica graška će obezbediti dnevne potrebe za vitaminom C. Takođe je bogat i tiaminom (vitamin B1) koji poboljšava raspoloženje i ublažava simptome depresije
Ovde su spomenute samo neke vrste prolećnog povrća i zašto ih uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Uz pomoć plastenika, tokom cele godine je moguće uzgajati sve vrste povrća relativno dobrog kvaliteta. Neke vrste povrća, kao što je paradajz, najbolje je koristiti u sezoni. Van sezone, preporučuje se upotreba pasiranog paradajza i pelata (termički obrađen paradajz u komadima), koji su dostupni u prodavnicama. Kada je termički obrađen, paradajz će najbolje ispoljiti svoje lekovito svojstvo.
Svaka sezona donosi svoje povrće, te ga tako i treba koristiti u ishrani. Kada se prati priroda, ostaje se na pravom putu!
Da li vi vodite računa da kupujete sezonsko povrće? Koje povrće se rado jede u vašoj kući tokom proleća?
Slike: eren/flickr.com, Coral Springs Talk/flickr.com
Dijana je nutricionista dijetetičar i mama, član Udruženja Nutricionista Dijetetičara Srbije. Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM! Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan