|
Zamišljam bebu u sebi, kako spava ušuškana u mom stomaku, kako joj je toplo i lepo dok joj pevam. Presrećna sam što je baš mene odabrala da joj budem mama. To saznanje čini da se osećam posebnom, voljenom, da moj život ima neki viši smisao. Da su je baš meni poslali neki mali anđeli na koje i sama liči. Topim se od miline svaki put kad joj osetim pokrete, kad mi se javi da je tu na sigurnom.
Nije mi važno da li je dečak ili devojčica, želim iz sveg srca samo da je zdrava, da joj budem najbolji mogući dom tih devet meseci. Poigravam se sa idejama, imenima, loknama i cipelicama, sređivanjem bebine sobe. Radujem se stomačiću koji raste, dragim ljudima koji se raduju mojoj sreći, osmesima nepoznatih dok se rukom pridržavam za stomak. Znam da sam im simpatična, kao i svaka trudnica, koja nesvesno štiti tim gestom svoju bebu i kao da govori “molim vas samo malo pripazite, na nas, na moju malu bebu u stomaku”.
Uživam u mesecima koji prolaze polako. Svaki dan je naša veza sve jača i jača. Saznala sam da nosim dečaka, mog malog sina. Ljubav koju već sada osećam, nemoguće je opisati rečima. Znam da ću se ludo zaljubiti u njega, kao i svaka mama u svoje dete. Radujem se unapred tim malim leptirićima voljenosti koji će me opsedati svaki put kad pomislim na njega. Radujem se njegovim okicama, trepavicama, prstićima, koje ću prekriti poljupcima. Njegovom slatkom mirisu i nežnosti.
Znam da mu ne mogu biti najbolji roditelj, najbolja mama, ali on će za mene biti najbolje dete koje sam ikad mogla zamisliti. Zato mu već sad pričam o tome koliko ga volim, koliko sam ga želela i da jedva čekam da ga vidim. Ovih devet meseci su samo naše vreme za upoznavanje i privikavanje na ideju večite povezanosti. Jer kada začnete dete vi više nikada nećete biti sami i odgovorni samo za sebe. Vaš život dobija jednu dublju i mnogo širu dimenziju. Ona ne podrazumeva samo osnovnu brigu oko deteta već i nivo svesti čiji se fokus izmešta iz sebe ka njemu, detetu koje će zavisiti od vas. Saznanje o tolikoj odgovornosti je pomalo zastrašujuće, potrebno je vreme da se na njega naviknemo i usvojimo kao neizbežan segment roditeljstva.
Odgovornost je i izraz naše zrelosti, kao i sama želja da se ima i gaji dete. Ono nas uči da je ljubav neuhvatljiva kao zvezda padalica i stvarnija od života samog. Zbog njih smo bolji ljudi, zbog njih nas rane manje bole, zbog njih hodamo dignute glave. Duboko i snažno zauvek ćemo biti povezani precima i nasleđem, brigom i vaspitanjem, odanošću i najrazličitijim dogodovštinama kroz koje ćemo prolaziti svakog dana.
Kad bi mene pitali o smislu života, ja se ne bih trudila da nađem najmudriju od svih misli. Za mene bi ostvarenje sna da se rodi dete i odgoji u čoveka bilo najbliže suštinskoj sreći, jer kroz dete se spoznaje prava ljubav. Deca su najčistije i najsvetlije blago koje neko može da “ima”, ona su drugo ime ljubavi.
Autor: Kata Granata, blog icbmother.com Foto: Juanedc/flickr.com |
Ovaj tekst je deo serijala “Istinite priče mama” koji je nastao kao rezultat saradnje sa nekim od najpopularnijih mama blogerki čije tekstove čitate u delu Mame Pišu. U tekstovima one iskreno i otvoreno opisuju svoja iskustva, borbe, doživljaje i osećanja tokom i u vezi sa trudnoćom.
Serijal sadrži osam tekstova koji su napisani uz podršku brenda Kelo-Stretch. Više o proizvodu saznajte OVDE.