Kada se Mina Milenković predstavlja prvo naglasi da je ponosna majka jedne vredne Tonje i žena još vrednijeg novinara Aljoše Milenkovića. Ona je i fotograf po ljubavi a po struci tehničar dizajna tekstila. Avanturista je, putnik, dobitnik par nagrada u fotografiji. Osim toga, zajedno sa mužem je i preduzetnik, trenutno u pokretanju novog posla. Ima ogromnu želju da motiviše druge mame da probaju kreativne uradi sam projekte sa svojom decom. Porazgovarali smo sa njom baš na tu temu kako bi nam pokazala šta je sve moguće stvoriti kod kuće, sa onim što svako od nas ima na dohvat ruke.
Kako izgleda tipičan dan u Vašoj porodici?
Trudimo se da što veći deo vremena provedemo van kuće, tj. napolju. Istražujemo nova mesta, idemo u duge šetnje, organizujemo slikanja, piknike sa drugarima. Volimo da svakog dana iskusimo nešto novo, da nekoga iznenadimo, ulepšamo mu dan. Ako nismo negde po Evropi na putu onda često krenemo u obilazak Vojvodine na primer i upoznajemo okolinu. Tonja je kafanski čovek od malih nogu i zato na svim tim putovanjima obavezno svraćamo u lokalne kafane da se nekada počastimo dobrom večerom, jer znamo da ce gospođica baš da uživa. Zgrabite svaki trenutak da bude vaš i u naručju deteta. Ako niste obrisali prašinu taj dan ili mašina nije završila, nije smak sveta, rešićete i to. Ja sam još uvek mlada majka i ne znam kako je to kada vam deca porastu i odu svojim putem ali već sad osećam, zato se i trudim da svaki dan iskoristim sa našim detetom što više.
Važan deo dana su uradi sam igre. Da li to znači da uopšte ne kupujete igračke?
Kupujemo ali vrlo retko. Do sada smo joj ukupno kupili možda 3-4 igračke. I ono što uzimamo budu najčešće igračke koje smo našli na mestima gde se povoljno (čitaj za jako male pare) mogu naći igračke u koje se vaše dete zaljubi. Nemamo politiku da dajemo veliki novac za igračke i odeću. Uglavnom nasleđujemo, dobijamo ili kupujemo po inostranstvu gde je kvalitetnije a i jeftinije. Kao što rekoh, često se i menjamo sa komšijama za nešto što nam više ne treba. Mislim da je svet bebi opreme, igračaka i ostalih stvari za bebe i decu previše komercijalizovan sto je i normalno za ovo doba ali ne i neophodno za dete i njegov normalan razvoj.
Šta Vas je navelo da prednost date ručno rađenim projektima?
Više toga. Neke kockice su se slagale godinama, mesecima da bi se u martu prošle godine najzad složile. Velika ljubav prema deci, kreativnosti i ručnom radu dovela je do toga da sam krenula da pravim igračke samostalno. Imamo sreću da živimo na periferiji Zemuna i da imamo ogromno dvorište koje daje i te kako inspiraciju. Tonji je oduvek bilo zanimljivije da se igra sa kartonskim kutijama, laticama, mačkama, što je i normalno za dete, pa sam ja kroz tu njenu igru i crpela inspiraciju. Na kraju sam polako krenula u realizaciju zamisli. Dolaze nam drugari koji su stariji od nje pa često zajedno slikamo, pravimo nakit, što je dodatno uzbudljivo i lepo za slikanje. Kao mala volela sam da se igram na selu kod bake gde smo pravili kućice na drvetu ili “dvorac” od šašljike. Tu sam ljubav ka kreativnosti i stvaranju htela da prenesem i na ćerku, ali bez prenaglašenog insistiranja na tome. Pokušala sam, upalilo je i krenuli smo u osvajanje gradiva.
Šta je po Vama važno kako bi se kod deteta probudila kreativnost i interes za uradi sam projekte?
Ništa na silu. Ako dete nešto neće ili ne želi, naravno ostavite za sledeći put ili izmislite nešto novo. Svako dete je ličnost za sebe, pa tako neko obožava da se maže sa bojama, a neko npr. voli dinosauruse. Krenite od manjih stvari i prilagodite to što radite uzrastu deteta. Objašnjavajte šta radite i stalno pričajte sa njim, kao sa odraslim čovekom. Tako podstičete kreativnost kroz igru. Objašnjavajte šta je to ručni rad i zašto se razlikuje od fabričkog-industrijskog. Podstaknite mu maštu kada ste u prirodi, dajte ideje šta može da se napravi od čega. Važno je raditi, objašnjavati i pričati pa ćete videti u kom pravcu se krećete i vi i dete. Ako ono pokaže interesovanje izvolite pa gradite, ako ne, ima vremena, ne insistirajte.
Gde nalazite inspiraciju za to šta ćete sledeće napraviti?
Možda zvuči(m) bukvalno ali od života. Okružena sam ljudima i stvarima koje me inspirišu. Osećam da živimo u čudnom i primitivnom vremenu i pokušavam da teške stvari ostavljam sa strane. Mi porodično dosta putujemo, tako da se dodatno inspirišem na svakom od tih putovanja. Na primer, igrališta po Mađarskoj gde se Tonja često igra su super i onda kada se vratimo, nešto slično pokušam da isprobam i repliciram u našem dvorištu. Tonjin tata je veliki majstor tako da nam često pomaže, oko materijala, nešto šta treba da se izbuši, doda i uvek je tu za nas! Preko leta smo imali dvorište puno dece, jeli smo lubenice, dinje, smejali se. Ja sam zapisivala njihove bisere, slikali smo se, svađali, jeli jagode, išli u suncokrete, udomljavali pse i mačke… Pa gde ćete veću životnu inspiraciju i jači vetar u leđa!?
Kako pored svih obaveza koje ima jedna majka uspevate da nađete strpljenje i vreme za sve što pravite?
Ako nesto hoćete, uspećete! Bez izgovora ili bilo čega. Kada je imala šest meseci pokrenuli smo mikro pivaru, nije bilo lako držati je i tešiti zbog rasta zubića, a drugom rukom lepiti etikete. Ali sve prebrodite ako ste dovoljno uporni i sve je stvar organizacije. Očistim kuću sa 2 sprata zajedno sa njom, ručak kuvamo muž i ja naizmenično. A Tonja je navikla da ide svuda sa nama, u poštu, banku, kod frizerke, kozmetičarke. Babe i dede žive u drugim gradovima u Srbiji pa je od malih nogu “osuđena” samo na nas, ali je zbog te udaljenosti rodbine ona navikla da putuje. Bitno je da imate svojih pet minuta da popijete kafu ili odete negde, a i da imate muža koji će nekada i svoje obaveze pomeriti zbog deteta. Nismo dozvolili da nam dete uskrati nešto u životu ili oduzme, naprotiv dobili smo mnogo više života i doživljaja sa njom!
Koji projekat biste izdvojili kao najdraži?
Svaki je poseban na svoj način. Recimo sladoledi su osvojili mnoge simpatije i često me mame i drugarice pitaju kako se pravi? Sve je to, međutim, vrlo jednostavno! Prva slika koju smo mazali letos na platnu je sada ponosno okačena iznad sofe u tatinoj radnoj sobi. Sinoć smo, npr. pravili cveće od kineskih štapića i šašljike, koje će se super slagati uz ovaj sneg. Prva kartonska kućica, koju sam brzinski napravila, a ona je farbala, kasnije je poslužila i komšijskim mačkama. Srž je proces radnje, gde svako da svoj doprinos. Izbegavajte lakove, hemiju naročito sa manjom decom, a četkice i ostali alat dajte detetu samo uz vaš nadzor.
Još jedna velika ljubav vaše porodice su i putovanja na koja uvek vodite i dete. Zašto je važno da i Tonja putuje sa Vama?
Često čujemo izjave tipa: “pa ona se neće sećati tih putovanja jer je još uvek jako mala”. Neće, ali su svi ti kilometri na putu od velike važnosti za samo dete i vas. Kao što spomenuh, dete učite od malih nogu kontaktima sa različitim ljudima, akcentima, jezicima, kulturama, običajima, prevoznim sredstvima, klimama, životinjama. Dete će zbog toga biti komunikativnije, slobodnije, a vi ćete imati divne uspomene za ceo život, koje vam niko nikada ne može oduzeti. Jako je bitno za sve nas da putujemo, ali nažalost zbog finansijskog stanje dečija su putovanja svedena na ekskurzije ili letovanja u Grčkoj. Putovanja za našu porodicu imaju ogromnu važnost. Upoznali smo se na putu. Zaprošena sam na putu (na Bledu na ostrvu), svaku Novu godinu smo proslavili na putu.
Nije neophodno imati dubok džep da bi se putovalo. Po Srbiji imate pregršt simpatičnih mesta, sa puno potencijala i zanimljivosti. Posetite neki grad u kome nikada niste bili, podsetite se ekskurzije iz osnovne, prošetajte nekim novim ulicama. Ako ste po Evropi ne morate putovati i boraviti u 5 zvezdica stilu. Bitno je da je čisto i da imate gde da podgrejete mleko, da budete u prilici da vidite i kreirate nove porodične uspomene, a sve ostalo je u drugom planu.
Poruka za mame:
Budite svoje. Ne obraćajte previše pažnje na druge, na tekstove o pedijatriji. Pratite, ali ipak ste vi majka, ipak je to vaše dete i vi ga najbolje poznajete i osećate. Bolje od bilo kog stručnjaka i specijaliste. Ako želite da dete spava sa vama u krevetu uradite to! Ne patite da sve što vaše dete nosi ili koristi mora biti markirano. Vaše dete je vaša marka i može biti srecno i u Zari i u bakinom ištrikanom džemperu. Ne jurite/žurite. Ne morate biti i odlična kuvarica, ljubavnica, žena i majka. Vi ste čovek sa dušom, a ne isprogramirana mašina. Glavu gore, sve se isplati na kraju i svaki bol u kičmi i svaka neprospavana noć.
|
Minine i Tonjine fotografije i radove možete redovno pratiti na stranici Facebook/M&T odakle mama Mina poručuje:
"Ništa ne bacamo, sve nađe svoje novo mesto. Budite kreativne, oslobodite maštu i naučite decu da cene ručni rad. Toliko materijala u vašoj kući i okolini čeka da bude iskorišćeno. A šta vi čekate? :)" |
Foto: Mina Milenković, sva prava zadržana.