Kako da dete bude vaš saradnik

Možda je devojčica i slušala lekciju, ali je po neverbalnim znacima delovalo da je potpuno odlutala u neki svoj svet. Što bi naš narod rekao: „U jedno uho uđe, na drugo izađe“.  

Razmišljajući kao majka, verovatno bih i ja ušla u ulogu savetodavca i “mora da radiš kako ti ja kažem, zato što ja znam šta je najbolje za tebe” stav. Naravno, većina roditelja to i radi baš zbog toga što ima dobru nameru i vidi sebe kao osobu koja treba da pokaže pravi put svom detetu. Međutim, posmatrajući objektivno, ova dobronamerna strategija nije uvek korisna zato što dovodi do prekida konstruktivne komunikacije.

Činjenica je da ljudi generalno ne vole da poslušaju savete. Ljudi vole da budu saslušani kada imaju neki problem. U trenucima kada ih obuzmu vrlo intenzivne emocije ljutnje, straha, brige ili nezadovoljstva, i kada žele da govore o tome, i ako im neko i ponudi neki savet, vrlo često taj savet i ne čuju. Isto tako i deca kada pogreše, svesno ili nesvesno, i ukoliko su za tu grešku kritikovani, kažnjavani ili im se drže duge lekcije (kada su roditelji u stavu “mora da radiš kako ti ja kažem”), emotivno se zatvaraju i mogu postati nesaradljiva.

Kako biste svoje dete dobili kao saradnika koji je spreman da razmisli o svojim postupcima i u sledećoj sličnoj situaciji izabere da se ponaša na adekvatan način, onda je potrebno da se ugrizete za jezik i isključite savetnika u sebi. Zatim je potrebno da se pretvorite u uho i slušati  u vezi čega konkretno je vaše dete uznemireno ili zašto je izabralo da se ponaša na određen neprihvatljiv način. Nakon toga, važno je isključiti svog unutrašnjeg kritičara i truditi se da prihvatite detetovo viđenje stvari. 

Tek kada ispunite ova tri koraka i izađete u susret detetovoj osnovnoj emocionalnoj potrebi da bude prihvaćeno bez obzira na svoje greške, povećaćete šansu da vaše dete sarađuje sa vama i prihvati savete koje imate da mu date.

Slika: Khairul Nizam/flickr.com