Balet je i za odrasle! Najčešći mitovi o klasičnom baletu u koje ne treba verovati

“Klasičan balet je samo za devojčice.”

Zvuči poznato, pretpostavljam? Ili ste to sami izgovorili/pomislili kad vam je neko rekao da želi da uči klasičan balet „pod stare dane“ ili ste to čuli od bliskih osoba kada ste sami iskazali istu tu želju. U pozadini ovog iskaza vrebaju dve opasne predrasude: jedna koja se tiče pola, a druga koja se tiče godina. Osim što nas diskretno upozorava da muškarcima nije mesto u baletskoj sali, kako malim, tako i velikim (već kao i svima normalnima – na stadionu, sa bakljom u ruci, ili loptom pod nogama), govori nam i da postoji nekakva, doduše, nejasna granica do kojih godina nam je dopušteno da se bavimo klasičnim baletom. Ukoliko niste devojčica, onda je za vas kasno. U tome već ima elemenata odustajanja, a malo i žaljenja. Istina je da profesionalci počinju da pohađaju baletske škole kao deca i da se rano povlače sa „dasaka koje život znače“. Ali to ne znači da niko ne može da počne da uči balet sa 30, 40 ili 50 (a tek ne daj Bože sa 60!) godina. Ne, nećete postati profesionalac. Ali zašto biste? Do tih godina ste već postali profesionalac u nekoj drugoj oblasti. I da li biste razmišljali o profesionalnoj karijeri ukoliko biste upisali kurs klavira/slikanja/keramike/dopunite kurs po želji u istim tim godinama? I da li bi vam iko rekao da ste prestari da „u nekim godinama“ učite klavir/slikanje/keramiku/dopunite kurs po želji? Ukoliko je odgovor na poslednja dva pitanja odričan – šta čekate?!

“Na časovima klasičnog baleta svi nose roze tutue.”

Ako imate 35 – 55 godina, nešto malo porođaja iza sebe i/ili svakodnevni život za vratom, sva je verovatnoća da ste odavno odustali od naklonosti nežno rozim nijansama, naročito tila. Ali ni učenici u baletskim školama, a kamoli profesionalci, ne nose roze tutue na redovnim časovima i vežbama. Od odraslih početnika se tek ne očekuje da izgledaju (i da se osećaju) kao puslice u izlogu poslastičarnice. Svakome je dozvoljeno da vežba u onome u čemu se oseća najprijatnije. Svako ima svoje omiljene boje i odevne kombinacije. Pedagogu koji vodi čas je najbitnije da je njegovom učeniku, bilo malom, bilo velikom, dobro u njegovoj koži bilo da tu „kožu“ čine crni triko i šareni grejači, bilo roze tutu.

“Na časovima klasičnog baleta svi su tanki.”

Ovaj naizgled benigni iskaz krije aluziju na vazda osetljivu temu kilograma, a na žalost odličan je paravan za nezadovoljstvo istima. Kao što vidite, sadrži dosta toga. Osim istine. A istina je da kilogrami ne predstavljaju ništa veću prepreku za pohađanje časova klasičnog baleta za odrasle početnike nego što je predstavljaju za časove slikanja. Suočeni sa surovim ogledalom u baletskoj sali, dobićete vrednu priliku da shvatite da vaše telo ne mora da bude vitko da bi bilo lepo. Dovoljno je da se lepo kreće i da vas „sluša“ u savladavanju koraka koje do juče niste mogli da zamislite da izvodite. A to zadovoljstvo traje duže od efekata bilo koje dijete.

“Klasičan balet je suviše težak; rizik od povreda je velik.”

Po povredu ne morate ići u baletsku salu. Dovoljno je da se prošetate gradom i izvrnete zglob u nekoj od mnogobrojnih i raznovrsnih rupa u asfaltu. Osim toga, povrede ne pate od starosnih diskriminacija – bez obzira na godine ili kondiciju one dolaze i prolaze. Ako, pak, još uvek možete da provedete dva sata iznad daske za peglanje, okopate baštu, namirite kućne ljubimce i potrčite za autobusom, a da vas posle toga niko ne nosi u bolnicu ili do WC-a, sva je verovatnoća da možete da izdržite i čas klasičnog baleta za odrasle bez većeg rizika od povreda. Opet, najbolji garant da do povreda neće doći je da ne mrdate iz kreveta. A opet, ni tada se ne zna…

“Klasičan balet je suviše lak.”

Ovaj iskaz mi je naterao suze na oči od smejanja. I time se iscrpljuje moja analiza istog.

Ovi „razlozi“ mogu da posluže kao odlični izgovori da zaobiđete sada već veoma bogatu ponudu časova klasičnog baleta za odrasle. Ali kao i svi drugi stereotipi mogu predstavljati izazov za rušenje predrasuda i beg u slobodu. Šta je važnije shvatimo tek kada zaista postane kasno. A za one koji su ispunili i ispunjavaju svoje želje nikada nije kasno.