Upoznala sam mog bivšeg na nekom džez događaju. Odlično je izgledao i bio je veoma šarmantan.
To je bila vrtoglava romansa i veoma brzo je redovno ručavao u mojoj kući. Prvi put sam pomislila da nešto nije u redu kad se jako naljutio na mene što mu nisam pričala o mojim prethodnim vezama. Takođe je imao naviku da me izoluje od drugih i nije me uključivao u žurke i druga okupljanja.
Njegovo ponašanje je uključivalo redovna “spuštanja”, nikada ništa nisam radila kako treba. Optuživana sam za česta laganja i za boravke na mestima na kojima nisam ni bila. Psihološka igra je bila vezana za sve.
Izbegavao bi me kada smo bili u društvu – uvek je zbog nečega bio ljut na mene. Grdio me je zbog religije, što radim jogu ili meditiram.
Sve to je činilo da se osećam veoma potrešeno. Puno sam plakala. Osećala sam stezanje u stomaku i nisam mogla da spavam noću. Postala sam nervozna i veoma napeta, što je on tumačio kao dokaz da sam uradila nešto pogrešno.
Nadala sam se da će se promeniti ili da će potražiti pomoć ali je odbijao bilo kakavu vrstu razgovora na ovu temu jer sam ja bila ona kojoj “nešto fali”!
Poslednja kap se desila kada smo bili zajedno na odmoru na kom je on odbio da mi se obraća pune dve nedelje. To mi je bila kazna što sam se usudila da “otvorim usta” ponovo, da sam samo ćutala sve bi bilo u redu! Veza se završila ali je on nastavio da šalje uvredljive i nasilne poruke neko vreme dok nisam uspela da dobijem zaštitu suda.
Bila sam u ovoj nasilnoj vezi manje od dve godine. Tokom tog perioda dobila sam šamare i trpela guranje. Bez ikakve sumnje bi fizičko nasilje eskaliralo da sam ostala u vezi. Uvek eskalira – bez izuzetaka. Hteo je da nastavi da me kontroliše nakon što sam ga ostavila. Bila sam jaka žena kada sam započela taj put. Dosta toga sam izdržala pre nego što sam ga upoznala, a sada sam još jača žena.
Ako i vi imate vašu priču ili priču vaše majke, sestre, ćerke ili drugarice koja je žrtva nasilja nad ženama verujem da je naša dužnost da tim ženama damo glas, da ih čujemo, podržimo, ohrabrimo da postoji rešenje i da mogu da dobiju pomoć kako se ne bi osećale krivima, izolovanima, da ne bi osećale strah, sramotu ili da nisu vredne pomoći.
Postoji nekoliko tema oko kućnog nasilja koje se stalno ponavljaju.
Prvo, neznanje je živo i zdravo. Zbog toga je osnovna stvar da nastavimo da edukujemo uticajne lidere, grupe građana, institucije, komšije, prijatelje i porodicu.
Krivica mora pasti na nasilnika a ne na ženu koja “ne odlazi” ili mu se suprostavlja.
Odgovornost je na svima nama da obezbedimo da se svaka žena i svako dete osećaju bezbedno i žive ispunjene živote bez nasilja.
Moja veza se završila pre devet godina i ja se sada osećam odlično, samouvereno i ponovo sam uzbuđena mojim životom.
Izvor: www.mamamia.com.au
Pogledajte i ovaj video: