Odavno vlada mišljenje da se bebe rađaju kao „amoralne životinje“ i usvajaju shvatanja o dobrom i lošem kroz uslovljavanje (Frojd), zatim da su „savršeni idioti“ (Ruso). Shodno tome, jedan od najvažnijih zadataka društva, naročito roditelja, jeste da od beba naprave civilizovana bića koja mogu da iskuse empatiju, krivicu i stid, koja mogu da prevaziđu sebične impulse u ime viših principa i koja će odgovoriti na nepravdu. Ali šta ako nije sve baš tako „crno“?
Tim psihologa sa Univerziteta u Jejlu, Konektikat, je svojim istraživanjima pobio ova uverenja.
Naime, oni su pitali čak i bebe od 6 meseci da odaberu omiljenog lika od dva koja su prethodno videli da čine dobro ili loše, odnosno da pomažu ili ne. Velika većina je odabrala „dobrice“. Deca od godinu dana, su na zahtev da uzmu bombone od „lošeg“ momka čak išla i dotle da su ih udarala u glave. Ovo zapravo pokazuje da bebe već poseduju neke moralne kvalitete od rođenja.
Bebine oči su ogledalo duše
Ono što je bio problem zapravo, jeste što naučnici nisu bili sigurni kako da izučavaju mentalni sklop beba. Izazov je proučavati kognitivne sposobnosti bilo kog stvorenja koje ne govori, ali bebe naspram životnja predstavljaju dodatan izazov, jer ne mogu da trče ili lete i slično. 1980-ih godina, psiholozi su počeli da koriste jedan od nekoliko pokreta koje bebe mogu da kontrolišu – pokret njihovih očiju. Oči su ogledalo duše bebe. Kao i odrasli, kada bebe vide nešto što im je zanimljivo ili iznanađujuće, one gledaju u to duže nego kada je nešto nezanimljivo ili očekivano. A kada im se da opcija da gledaju u dve stvari, bebe obično biraju da gledaju u onu lepšu. I kao roditelji, možete koristiti „vreme gledanja“ kao grub ali pouzdan pokazatelj šta privlači bebinu pažnju, odnosno šta beba voli a šta ne.
Upravo ova metoda je korišćena i u sledećoj studiji. Pogledajte ove bebe i simpatične eksperimente sa predstavicama, pa probajte i na vašima… Da li ste dobili iste rezultate?