Slika: John Hope/flickr.com
Danas je moja deveta godišnjica braka. To nije nešto što se događa svaki dan. Znam ljude koji su u braku čak i duže i znam da devet nije lep, okrugao broj kao 10. Ipak, danas sam se probudila i pomislila – ja sam u braku devet godina, wow! I pustila sam misao da potone i počela razmišljati o celom tom putovanju. O dobrim vremenima i lošim vremenima. O usponima i padovima, piše Joli Ramazina (Yoli Ramazzina) za sajt Elefant Žurnal (Elephant Journal).
Brak nije nešto što se događa onog dana kada kažete: “DA“. Brak se događa tokom mnogih drugih dana koji slede, kada se probudite ujutru i odlučite da volite svog partnera, uprkos svim njegovim manama i nesavršenstvima. (Ovo važi za oboje).
Brak zahteva trud. Brak zahteva ljubav.
Ljubav. Ljudi definišu ljubav na toliko različitih načina.
Imala sam učitelja u srednjoj školi koji nam je davao korisne životne savete. Jedna od stvari koje se sećam da je rekao jeste: “Ljubav nije osećanje, to je čin volje.“
Reči su ušle u gluve uši 14-godišnjaka. Za nas decu, ljubav je bila Diznijev film. Bili su to princeza i princ koji žive srećno do kraja života. Ljubav su bili leptiri u stomaku, ruže i lupanje srca.
Pokušali smo da raspravljamo sa njim, govoreći mu da je ljubav osećanje. Ljubav je intenzivno osećanje obožavanja druge osobe. Istina, nismo to doživeli, ali smo znali. Ljubav je osećaj radosti, izgaranja u svom srcu za drugu osobu, a kada bi to osetili, znali bi.
Ovaj učitelj je bio samo iznuren starac koji nikako ne zna o čemu priča, zar ne? “Čin volje.” Šta to uopšte znači?
20 godina kasnije, shvatila sam.
Naravno, kada sretnete nekoga, on ili ona mogu vas jako privući. Kako se sve više upoznajete to dublje padate u ponor osećanja i emocija. Postajete vezani. Žudite za društvom te posebne osobe.
Sve je to velika stvar. Važno je. Mi osećamo, povezujemo se, mi želimo. Peckanje prolazi našim srcima i govori nam: “Ovo je ona prava osoba!” Kažemo: “Volim te”, a to i mislimo. Stvarno to mislimo. Napravimo veliki korak i odlučimo da provedemo ostatak svog života sa tom osobom.
To je izbor.
Bez obzira na okolnosti ili motivaciju koja stoji iza samog čina venčanja, odlučili smo da prihvatimo drugu osobu, u dobru i zlu i da se toga držimo dok ne umremo.
To je ideja barem … Svi znamo da stvari ne funkcionišu uvek na taj način.
Stvar je u tome, oni brakovi koji traju “dok ih smrt ne rastavi”, ne traju zato što su njihova početna “osećanja” ljubavi bila jača. Takvi brakovi traju jer oba partnera aktivno biraju da vole drugu osobu u vezi.
Prava ljubav nije osećanje. To je izbor. To je odluka koju donosite svaki dan, odluka da ćete ostati s tom osobom s kojom ste stupili u brak.
To nije uvek jednostavan izbor. Što više vremena provodite s nekim, više naučite o svim malim stvarima koje druga osoba radi i koje vas izluđuju!
Postoje male stvari i velike stvari, a sve to utiče na brak. A ljudi rastu i menjaju se. Mi smo svi na individualnom putovanju kroz život i uvek učimo, uvek rastemo i sve se menja.
Ljudi koji su u braku ponekad se razdvoje. Mi smetamo jedni drugima. Mi iritiramo jedno drugo. Grešimo. Razočaramo se. Doživljavamo neuspehe. Ponekad smo grubi i okrutni.
Kada vidite nečiju grubost, slabosti i nedostatke, a još uvek birate da volite tu osobu – to je ono pravo.
Ljubav nije osećanje. Ljubav je čin volje. Ljubav je izbor.
Kada dvoje ljudi stoji zajedno ispred svedoka i razmenjuje zavete, oni se još uvek ne poznaju. Oni znaju jednu verziju druge osobe. Nije bitno da li su u vezi godinama ili su čak i živeli zajedno pre.
Nakon što se obećate jedno drugom i odaberete da volite i poštujete jedno drugo do kraja života, menjate se. Vi postajete jedno. Ne mislim da ćete izgubiti svoju individualnost ili osećanje sebe, ali više se ne suočavate sami sa životom – imate partnera. Nekoga koga osim vas samih trebate uvek da uzimate u obzir.
Kako prolaze dani, meseci i godine, vidite tu osobu na način na koji je nikada pre niste videli. Upoznajete je na suštinski dubokom nivou, jer u stvari, delite zajednički život.
Vidite sram, neuspeh, žaljenje. Vidite lenjost i tvrdoglavost i naglu narav. Vidite nestrpljivost, strah i nezainteresovanost. Vidite sebičnost.
Vidite sve ove stvari i prihvatate ih otvorenog srca. Dajete strpljenje, razumevanje i prihvatanje. To se odvija u oba smera, u različitim fazama tokom vašeg zajedničkog putovanja.
Kada se jedan partner udaljava, drugi mu daje malo prostora. Kada je jedan partner nesiguran, drugi mu pruža podršku. Kada jedan pogreši, drugi oprašta. Kada jedan partner oseća tugu, drugi mu nudi saosećanje.
To nije lagano putovanje i nije lako napraviti izbor – nastaviti voleti nekoga ko vas je povredio, razočarao ili razljutio. A to će se dogoditi jer život se događa. Posao, krediti, odgajanje dece, planiranje za budućnost – sa svim tim stvarima dolazi i stres, iskušenja i nevolje. Vidite partnerove mane i shvatate da su ogledalo vaše vlastite nesavršenosti.
Sve što možete da uradite je da nastavite da se odnosite jedan prema drugom s ljubavlju i prihvatanjem. Pružajte toj osobi što više ljubavi i saosećanja, jer će doći vreme kada će i vama biti potrebna dobrota i prihvatanje od vašeg partnera.
Jer svi smo mi nesavršeni ljudi. Pokušavamo dati od sebe najbolje što možemo, ali često neuspešno.
Ipak, postoji ta jedna osoba koja svaki dan trpi naše gluposti. Jer ta osoba nas voli. Ta osoba je odlučila da neće odustati od nas. Jer s lošim, dolazi dobro i to je ples čije korake niko nikada potpuno ne savlada.
Ipak, nastavljamo da plešemo.
Život je težak, a spajanje dva života u jedan, čak i teže. Ali, svaki dan, mi imamo izbor. Voleti tu osobu ili ne.
Kada odaberemo da volimo, bez obzira na sve… Tada to postaje ono pravo!
To je ono što čini da brakovi traju. To je način na koji partnerstvo raste i cveta. A zajedno s tim izborom dolaze sve druge stvari – dobre stvari! Mekani zagrljaji u jutarnjim satima. Slatki poljupci kad dođete kući uveče. Romantični trenuci pod mesečinom. Prijateljstvo. Radost. Smijeh.
Jer teške odluke često rezultiraju najboljim nagradama …
Odaberite ljubav.
Izvor: www.elephantjournal.com via atma.hr