Pokazaćemo vam da ovo nije opasna bolest, ali ćemo vas naučiti kako da pomognete detetu bez trčanja kod nepoznatih doktora.
Zašto se oko zacrvenelo?
Najčešće se leti desi infektivni (bakterijski ili virusni) konjunktivitis (conjunctivitis), koji deca zarade prljavim rukama. Igranje u pesku, ponekad i prljava morska voda, zaboravno dete koje ne pere baš redovno ruke i eto problema. Između kapka i očne jabučice se nalazi fina vežnjača, koja se stručno naziva konjunktiva. Ona je prepuna malih krvnih sudova, koji donose neophodne hranljive materije i kiseonik. Ovi krvni sudići daju vežnjači zdravu, crvenkastu boju. Kako je ona prva na udaru bakterija i virusa, ali i prašine, ona se brani tako što proširi svoj krvne sudove, pa se oko zacrveni.
Ponekad alergija, ali i sunce može dovesti do sličnih problema, ali tada nema krmelja koji su pratilac infekcije vežnjače. Leti se deci ređe zapuši nosić koji može doprineti nastanku zapaljenja vežnjače (zato što je tada zapušen i suzni kanal, pa suze teže otiču iz oka i tako nastaje infekcija). Ipak, ovo se može desiti na planini, gde može biti značajno niža temperatura pa se deca ponekad i prehlade.
Kako prepoznati konjunktivitis?
Dijagnoza se lako postavlja – okce je crveno, dete žmirka, a suza je na pretek. Manja deca su nervozna, nekontrolisano trljaju oči i tako pogoršavaju situaciju. Svrab i peckanje oka su nekad veoma dosadni, gotovo nesnosni.
Zašto se sve desilo ujutro?
Naročito je dramatično jutro jer infekcija počela prethodnog dana, a razvijala se tokom noći dok dete spava. Oko može biti potpuno zatvoreno, kapci su otečeni – zato što se infekcija veoma često i lako širi na kapak. Često su prisutni žućkasti krmelji koji su, u stvari, gnoj – koji je još jedan od svedoka žive borbe naših imunoloških ćelija sa nezvanim gostima u oku.
Kako pomoći detetu?
Ne lečite konjunktivitis čajem od kamilice! Oko treba prvo očistiti od krmelja, a za tu namenu treba korsititi troprocentni rastvor borne kiseline koji je posebno (u sterilnoj komori) pripremljen za oči. Ako je nemate, bolje je oko očistiti sterilnom gazom i fiziološkim rastvorom.
Čim ima krmelja (gnoj u oku) potrebne su antibiotske kapi za oči. Postoji nekoliko preparata koje sadrže rastvor antibiotika (gentamicin, eritromicin, sulfopreparati…), a jedan od ovih lekića treba da je deo vaše putne apoteke.
Kako se pravilno stavljaju kapi u oko?
Kod manje dece postoji, nekada neverovatan otpor prema kapima za oči. Ovo se mora razumeti, pa je potrebno uložiti mnogo napora i strpljenja da se detetu polako i nežno stave kapljice.
Treba detetu prvo ukapati par kapi na prstić ili na vrh nosa, pa se deca uvere da to stvarno ne boli. Kapi se stavljaju u unutrašnji ugao oka (ka nosu). Detetova glavica treba da je u horizontalnoj poziciji sa pogledom na gore. Kada ukapate kap u unutrašnji očno ugao (onaj bliži nosu) sačekajte malo dok dete ne otvori oko i tada će rastvor stići gde treba.
Obavezno stavite kapi i u zdravo oko! Dete ručicama uvek prenese infekciju iz bolesnog oka, tako da je neophodno lečiti oba oka, iako jedno izgleda zdravo.
Tri do četiri puta dnevno stavljajte kapi, naravno u čisto oko. Ako je okce krmeljivo, a vi stavljate antibiotske kapi neće biti pravog rezultata.
Koliko dugo ukapavati kapi u oči?
Pet do sedam dana je obično dovoljno, ali je najbolje da terapiju nastavite bar 24 sata od prestanka svih simptoma i znakova zapaljenja vežnjače.
A da damo neki antibiotski sirup – za svaki slučaj?
Potpuno je pogrešno davati antibiotske sirupe za lečenje upale vežnjače! Antibiotske kapi u oči – DA, ali da dete uzima antibiotike na usta – NE! To je besmisleno, jer se zapaljenski proces nalazi spolja, na samoj površini oka, pa tu antibiotski sirupi nemaju šta da traže. Njih treba ostaviti u putnoj apoteci za slučaj da dete dobije neku drugu bakterijsku infekciju (na primer anginu). Naravno, tada je prvo potrebno da se dete pregleda, pa pedijatar donosi odluku o eventualnoj antibiotskoj terapiji.
Kada potražiti doktora
Ako za par dana terapije okce ne krene na bolje – potražite lekara! Moguće je da dete ne reaguje na dati lekić, a to znači da je potreban pregled lekara, a potom i korekcija terapije.
Autor: Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: www.mojpedijatar.co.rs