U koju školu upisati dete?
Većinu dece u Srbiji roditelji upisuju u državne škole, sa odgovarajućeg područja, rukovodeći se mišljenjem da je, u ovom uzrastu, najbolja škola – najbliža škola. Ako je dete pohađalo i najbliže obdanište, onda se već poznaje sa mališanima „iz kraja“ i velike su šanse da će „upasti“ u razred sa nekima od njih. Ponekad se roditelji rukovode adresom svog zaposlenja ili se raspituju unapred o školi ili učiteljicama koje primaju prvi razred, pa ako su na „zlu glasu“, odlučuju da svog prvaka upišu u neku drugu školu. Potrebno je da popune molbu i ukoliko ima mesta, dete će biti upisano. Nešto manji broj razmatra i mogućnost upisa u privatnu osnovnu školu, internacionalnu školu ili školu na odabranom stranom jeziku. Ukoliko dete ima potencijala, iskazuje želju i nije sklono predomišljanju, a roditelji mogu finansijski da isprate „projekat“ do kraja školovanja, nema prepreka za ovakav izbor.
Neophodna dokumenta za upis u školu
Roditelji predškolaca treba da spreme sledeća dokumenta za upis u školu:
- Izvod iz matične knjige rođenih iz opštine
- Uverenje o prebivalištu deteta iz policijske uprave
- Lekarsko uverenje o obavljenom pregledu iz doma zdravlja
- Dokaz o izvršenim vakcinacijama iz doma zdravlja
- Potvrda o pohađanju pripremnog predškolskog programa iz vrtića
Za lekarsko uverenje treba uzeti upute kod izabranog pedijatra i obaviti laboratorijske analize, što podrazumeva krv iz prsta i urin, kao i specijalističke preglede kod sledećih stručnjaka: otorinolaringolog (uho, grlo, nos), oftalmolog (oči), fizijatar (telesni sklop), stomatolog (zubi) i logoped (govorno-jezički status). Dokaz o izvršenim vakcinacijama podrazumeva da se dete pre upisa u školu revakciniše protiv difterije, tetanusa, dečje paralize, malih boginja, zauški i rubeola.
Potvrdu iz vrtića roditelji mogu doneti naknadno, dok su ostala dokumenta neophodna za odlazak kod sekretara izabrane škole, radi prijave za upis u prvi razred i zakazivanje termina testiranja kod školskog pedagoga ili psihologa. U nekim školama postoji mogućnost elektronske prijave.
Šta će biti na testiranju?
Ovo je najčešće pitanje zabrinutih roditelja, koji preporuku stručnog saradnika škole, doživljavaju kao konačnu presudu detetu, a svoju nervozu i stres povodom testiranja bespotrebno prenose na mališane.
Za razliku od roditelja, deci koja bez „pripreme“ dođu na ovaj „test“ uglavnom bude lepo i zanimljivo. Testiranje počinje uvodnim razgovorom sa roditeljem i detetom, potom roditelj izađe i sačeka oko pola sata, a nakon toga se ponovo pridruži. Mališanima psiholog ili pedagog procenjuje emocionalnu, socijalnu i intelektualnu komponentu zrelosti i potom daje preporuku da li je dete spremno za polazak u školu. Tokom razgovora, dete se sreće sa poznatim temama i zahtevima, koje već ima u iskustvu bilo iz vrtića ili iz porodice. Psiholog ili pedagog posmatra koliko je dete samostalno, kako se odvaja od roditelja, da li u potpunosti razume postavljeno pitanje, kakva mu je pažnja, da li može duže da sedi mirno „kao na času“, kako prima instrukcije, da li je spremno za sticanje novih znanja, kako pamti, koliko je sigurno u sebe i slično.
Kako pripremiti dete za ovaj test?
Nikako. Možda deluje kao lakonski odgovor, ali svakodnevni život deteta do testa je zapravo priprema i ne postoji neko gradivo koje sad, na brzinu, treba „doučiti“ ili „ponoviti“. Pohađanje predškolskog programa je takođe deo pripreme. Dete treba mirno i bez pritiska obavestiti da će zajedno sa roditeljem otići do škole, gde će sa jednom tetom ili čikom malo popričati, da treba da odgovori na pitanja i uradi ono što se traži od njega i da je to potrebno za upis u školu. Temu je bolje ne produbljivati, ako se mališani ne raspituju. Opuštena atmosfera i odsustvo straha i treme su cela priprema za test. Dobra ideja je otići do školskog dvorišta i poigrati se tamo, radi pozitivnih osećanja. Veoma je važno da roditelji ne preuveličavaju značaj ovog testa u detetovim očima, ne postavljaju mu zahteve, niti ga plaše testiranjem. Takođe, rečenice tipa: „Videćeš ti kad pođeš u školu!“ ili „Doteraće tebe škola u red!“ koje odrasli umeju da upute budućem prvaku, mogu ispoljiti svoj negativni uticaj već na testiranju.
Dobre strane testiranja pred upis u školu
Ovi testovi nisu sveto pismo, zavise od različitih faktora: pristupa i iskustva psihologa ili pedagoga, ispavanosti ili treme deteta, ali kod najvećeg broja dece, komunikacija se uspostavi i sve je u redu. Procene mogu ukazati na teškoće, propuste ili nadarenosti deteta u nekim oblastima. Ovo je dobro znati i na vreme reagovati, jer je većina zaostataka u ranom uzrastu nadoknadiva, a talenat nikad nije prerano stimulisati. Testiranje pomaže ujednačavanju strukture prvih razreda. Deca su različita, a to je bogatstvo svakog razreda. Takođe, osim prilagođavanja budućeg prvaka na zahteve i pravila škole, postoji i potreba za obrnutim procesom, tako da nadareni, učenici sa teškoćama ili učenici iz različtih kultura imaju prilagođen pristup i odgovarajući program rada.
Moj mali nije glup, zašto da ga sad ne upišu u školu?
Roditelj koji je (ne)zadovoljan rezultatima testa, treba da ostane miran. Reakcija odraslih utiče na dete. Sa stručnim saradnikom može se porazgovarati, pitati na čemu treba poraditi, a ako postoji sumnja u rezultate testa, potražiti drugo mišljenje. Suludo je preporuku da se sačeka još godinu dana, shvatiti kao dokaz nedovoljne inteligencije potomka, dok je najčešće u pitanju koncentracija, pažnja ili živahnost mališana. Procena zrelosti deteta za upis u školu je samo smernica za orijentacionu sliku o sposobnostima deteta, a nikako test inteligencije.
Izvor: www.magnolijavrtic.rs
Vrtić Magnolija je privatna predškolska ustanova verifikovana od strane Ministarstva prosvete, usmerena ka pružanju nege i podršci pri obrazovanju i vaspitanju dece od jaslica do predškolskog uzrasta. Sve što rade u vrtiću Magnolija orijentisano je ka sveobuhvatnom razvoju mališana od najranijeg detinjstva. To postižu putem njihovog dinamičnog programa za predškolsko obrazovanje koji sprovodi kvalifikovano osoblje, vodeći pri tom računa da potrebe svakog pojedinačnog deteta budu ispunjene.
U vrtiću „Magnolija“ kažu da im je važno da deca rade zajedno i međusobno i sa vaspitačima i razmenjuju iskustva koja im omogućavaju da postanu jake ličnosti i da vole sebe i druge.
U okviru ostalih aktivnosti vrtića, deca imaju priliku da razvijaju i kreativne sposobnosti kroz programe slikanja, vajanja, muzike, crtanja i plesa kao i da nastave pravilan razvoj kroz program „Školica sporta“ koji se sprovodi u saradnji sa stručnim trenerom fizičkog vaspitanja.
Ako želite da boravak vašeg deteta u vrtiću bude nezaboravan kontaktirajte
Vrtić Magnolija, Lepota odrastanja
Radoslava Grujića 7, 11000 Beograd Telefoni: 011 2456 479 011 2411 856 069 2154 587 E-mail: kontakt@magnolijavrtic.rs Website: www.magnolijavrtic.rs |