Iako deluje kao jednostavan trik kojim se đaci širom sveta služe na kontrolnim zadacima, a ni studenti ga se ne libe na ispitima, epidemija prepisivanja može da doprinese lošoj oceni ličnosti deteta u školi, ali i dalje u životu. Ovaj trend je zahvatio ceo svet, a pored nastavnika koji treba da spreče prepisivanje na testovima i kontrolnim zadacima, deo odgovornosti za rešavanje problema sa etikom leži i na roditeljima. Neki od odgovora na pitanja o uzrocima ovakvog ponašanja i mogućim rešenjima su u tekstu koji sledi.
Svake dve godine, Institut Jozefson u Americi sprovodi istraživanje među srednjoškolcima popularno poznato kao “Izveštaj o etici američke omladine”. U poslednjem istraživanju koje je obuhvatilo stotinjak škola, učestvovalo je 43.000 učenika iz privatnih i državnih škola. Rezultati su bili potpuno poražavajući:
- Prepisivanje je uzelo maha u svim školama i postaje sve zastupljenije
- Svaki treći dečak i svaka četvrta devojčica priznaju da su tokom prošle godine ukrali nešto iz prodavnice
- 21 odsto dece kaže da je ukralo nešto od roditelja ili rođaka, a 18 odsto od drugova
- Iako 92 odsto dece veruje da roditelji od njih očekuju da se ponašaju odgovorno, čak osmoro od desetoro dece priznaje da je slagalo roditelje vezano za nešto što je značajno
- Većina dece priznaje da je tokom prošle školske godine varala na testu, a oko 34 odsto nih i više nego dva puta
- Svako treće dete priznaje da je koristilo Internet da pronađe već gotov rad za neki predmet.
Kod nas slično istraživanje ne postoji, pa statistika ne može da pokaže koliko je prepisivanje uzelo maha, ali sigurno ste bili u prilici da odgovarate na pitanja zašto nije u redu prepisivati i praviti plagijate, ili ste čuli opravdanje da ostali u odeljenju koriste ove taktike.
9 osnovnih razloga zbog kojih deca varaju
Psiholozi su jednoglasni u stavu da je ključni faktor za iskorenjivanje navike prepisivanja razumevanje zbog čega deca uopšte pribegavaju tom rešenju. Postoji čitav niz razloga zbog kojih deca varaju ili razmišljaju o tome da varaju na testu, a nekoliko osnovnih su sledeći:
- Slabo razvijeno shvatanje iskrenosti: U ovom scenariju, razvoj dečjeg karaktera je dopseo u drugi plan; savest je nedovoljno razvijena ili nedovoljno podsticana, ili iskrenost i poštenje nisu dovoljno naglašeni u domu ili školskoj sredini deteta.
- Stres: Pritisak da bude odlično je ogroman, a pritisak za dobrim ocenama (zbog školarine, stipendije, ili školskog uspeha) je u današnjim ekonimskim uslovima izraženiji nego ikada.
- Primeri nepoštenog ponašanja: Očekivanja da dete bude iskreno nisu naglašena kod kuće ili u školi, trener gura decu na pobedu pod bilo kakvim uslovima, nastavnici okreću glavu, a roditelji naglašavaju da su ocene najvažnije, dok oni koji varaju odlično prolaze.
- Nedostatak vremena: Dete ima tako mnogo obaveza da jednostavno nema dovoljno vremena za učenje.
- Strah da će vas razočarati: Strah da će dete razočarati roditelje može da bude veoma jak motivator.
- Pritisak: Okruženje u školi ume da bude hiper-takmičarsko ili može da se desi da su ulozi suviše visoki i dete procenjuje da ne sme da dozvoli da ne postigne dobre ocene.
- Slabe veštine: Akademska očekivanja mogu ponekad da budu suviše visoka, ili dete za neke od njih možda nema dovoljno rutine ili veštine.
- Pritisak vršnjaka: Ukoliko druga deca u društvu varaju i od vašeg deteta će se očekivati da prepisuje i pritisak može da bude suviše veliki da mu odoli.
- Lenjost ili neozbiljnost: Ako je detetu je već polazilo za rukom da se izvuče uz varanje, uostalom mnogo je lakše iskopirati gotov materijal sa interneta nego pročitati više izvora i napraviti svoju verziju nekog rada.
Rešenja za epidemiju prepisivanja
Prepisivanje i drugi oblici varanja mogu da se usvoje veoma rano i postanu prihvatljivi obrasci ponašanja. Obzirom da deca najčešće počinju da razmišljaju o toj taktici u uzrastu od 10 do 14 godina, upravo tada roditelji treba da obrate pažnju i mogu da uoče pokazatelje da se mališan služi „nedozvoljenim sredstvima“.
Kako da otkrijete da li dete prepisuje?
Pitajte ga za izvore koje je koristilo.
Ovo je veoma brz test koji može da pokaže da li je vaše dete samo napisalo esej iz srpskog ili je iskopiralo tekst na internetu. Ukoliko ne može da vam kaže šta je koristio kao izvor ili vidite da uopšte nije pročitao knjigu, vrlo je verovatna ova druga mogućnost.
Pitajte šta je bilo na testu.
Pitajte dete da vam ispriča kakva su pitanja bila na testu iz hemije, ako ne može da se seti ni jednog pitanja, to je obično dobar signal da je prepisalo odgovore.
Čitajte dečje radove.
Ovo je u stvari i najpošteniji način da proverite rad – da li su rečnik i materijal na nivou razumevanja vašeg deteta ili se možda ono malo suviše oslanjalo na druge izvore umesto da dâ svoje viđenje? Možete da zamolite dete da vam objasni neki izraz koji je koristilo ili da vam objasni neki stav.
Bacite pogled na obim domaćih zadataka:
Ako količina domaćih zadataka počne sumnjivo da opada, postoji razlog za sumnju da dete koristi domaće zadatke nekog od drugara umesto da ih samo radi.
Budite u toku sa datumima kontrolnih zadataka i ocenama.
Prateći koliko se dete sprema za kontrolni i pomažući mu u učenju možete da budete sigurni da je ono samo zaista zaslužno za dobre ocene.
Savremene tehnologije su, pored svoje osnovne uloge, doprinele lakšem i efikasnijem prepisivanju. Neki od trikova koje deca često koriste su: slanje poruka sa odgovorima na pitanja na testu preko mobilnih telefona, kopiranje gotovih materijala sa interneta, snimanje lekcija na telefon i slušanje preko slušalica skrivenih u kosi ili fotografisanje testa kako bi ga prosledili sledećoj grupi koja polaže.
Ukoliko otkrijete da vaš mališan baš i ne pravi razliku između poštenog rada i učenja i lako zarađenih dobrih ocena, pomozite mu da razume zbog čega je to neprihvatljivo ponašanje i da se odvikne od njega. Važno je da vi reagujete na pravi način kada vam dete prizna da se služi prepisivanjem, jer od vaše reakcije zavisi da li će nastaviti sa tom praksom. Imajte na umu da su učenici sa najboljim uspehom u školi često pod najvećim pritiskom da krenu prečicama. Kad shvatite da je dete već otkrilo i koristilo ovu taktiku, potrudite se da saznate zbog čega, da li je pod pritiskom, ima li previše obaveza, nema dobre navike učenja ili je pod pritiskom drugova iz odeljenja da prepisuje.
Važno je da stavite detetu do znanja da razumete razloge zbog kojih se odlučilo na prepisivanje, ali da to nije rešenje. Razgovarajte o situaciji i zajedno pronađite rešenje, npr. ako nema vremena da uradi domaći i zato ga prepisuje, izbacite neke od aktivnosti koje mu oduzimaju vreme, ako je u pitanju lenjost, oduzmite mu neke od privilegija na određeno vreme, recimo gledanje neke emisije. Usaglasite se oko rešenja jer je to jedini način da sprečite da problem eskalira. Ukoliko je potrebno razgovarajte i sa nastavnicima, zamolite ih da budu jasniji u pogledu toga šta je dozvoljeno za spremanje radova kako bi i deca imala jasan okvir za korišćenje izvora.
Možda najvažniji faktor je vaše ponašanje, zato budite uzor poštenog rada i ne dozvolite da dete od vas preuzme navike kopiranja i neovlašćenog korišćenja tuđih radova i izvora. Ponekad roditelji nisu ni svesni koliko često njihovo ponašanje može da pokaže kakav je stav u životu prihvatljiv. Setite se toga sledeći put kad kažete detetu da napornoj rođaci koja vas zove telefonom kaže da niste kod kuće (velika bela laž), kada zadržite višak kusura koji ste dobili greškom prodavca (prevara) ili kad kontroloru u prevozu kažete da je vaše dete mlađe nego što stvarno jeste da biste dobili popust za kartu (nepošteno ponašanje). Znajte da vas deca posmatraju i delom svesno, a delom nesvesno, kopiraju vaše ponašanje.
Jasno ukažite da su pored dobrih rezultata koje očekujete od dece, jednako važni integritet i poštenje, ali potrudite se i da reagujete na svako neprihvatljivo ponašanje koje uočite. Da bismo bili fer prema deci, moramo da pomenemo da se često prepisivanje i ostale sitne prevare ponavljaju kao rezultat izostanka ili mlake reakcije roditelja na činjenicu da se dete služilo nedozvoljenim sredstvima. Kad god roditelj propusti da objasni ili koriguje ponašanje deteta koje je kopiralo, prepisivalo ili lažiralo neki test, tim se više učvršćuje dečji stav da tako nešto „nije ništa strašno“.
Kada dete počini grešku i ima hrabrosti da to prizna, pokažite mu da cenite iskrenost. Ponašanje koje je pohvaljeno ima veću verovatnoću za ponavljanjem, a svakim ponavljanjem se povećavaju šanse da se ono usvoji kao navika. Pohvalite zato dečju iskrenost, čak i ako je usledila nakon greške. Kada god dete slaže, odmah sednite i razgovarajte sa njim, iskoristite tu priliku da ga naučite koliko je iskrenost važna. Objasnite da očekujete da vam uvek kaže istinu, i da ćete i vi uvek činiti tako kako iste uvek mogli da verujete jedno drugome. Trik je u pronalaženju pravog balansa kako bi dete znalo da su laž i prevare pogrešni, ali da ipak uvek može da vam prizna i objasni zašto je uradilo nešto pogrešno kad se to desi.
Da li vi tolerišete prepisivanje na kontrolnim zadacima? Da li bi vam dete priznalo kada prepiše od nekoga i kako vi reagujete u takvoj situaciji?