Odrasli su ti koji osećaju potrebu za decom i to je razlog što ih stvaraju. Deca to nisu tražila. Ali će ipak, deca vrlo brzo morati da nauče svoje roditelje kako da se zadovolje sami sobom, da postanu nezavisni i samostalni.
Pred decom je često težak zadatak – kako da dovedu svoje roditelje dotle da u sebi samima nađu svoje spokojstvo i svoju sigurnost. Jer u svakom se roditelju krije strah od trenutka u kome će dete odrasti i otići.
A kada je sve već tako kako je – Zašto postajemo roditelji? Šta se to dešava kada jedan čovek ili jedna žena odluči da ima dete?
Ta osoba najpre odlučuje da promeni svoj identitet i da od žene ili supruge, čoveka ili supruga postane majka ili otac. Imati dete znači mogućnost da se promeni identitet. Zašto menjamo identitet? Nekada greškom, nekada iz nehaja ili usled društvenog pritiska, a najčešće zato što smo nezadovoljni sopstvenim identitetom.
Ovakav pogled, ma kako kontroverzan bio, zapravo ne mora značiti ništa loše. Nezadovoljstvo svojim identitetom ne mora nužno imati negativnu konotaciju.
Ipak, vrlo često se dešava i da neko postaje roditelj zato što na određen način nije zadovoljan odnosom sa svojim partnerom. I opet ma kako ovo zvučalo, zašto bi dvoje ljudi koji su izabrali da žive zajedno, gledali nešto drugo, odnosno dete, ako ne zbog toga što nisu našli ono što su tražili jedno u drugom?
Žena koja odluči da rodi dete zna da neće moći da se brine o svom partneru na isti način kao ranije. Najpre će devet meseci nositi dete, a potom će, neretko, godinama biti zauzeta brigom oko njega. Pogotovo u svetu u kome živimo gde se od žene očekuje da bude uspešna u poslu koliko i u odgajanju dece ili da bude samo dobra majka dok muž zarađuje i hrani porodicu. U svemu tome, partnerski odnos se menja, ne može biti isti, i toga su svesni svi, ili bi bar trebali biti. Čak se i način međusobnog oslovljavanja menja. Koliko puta ste čuli rečenice tipa: „Pitaj mamu šta misli o tome.“ Ili „Ako ti tata dozvoli.“ Zašto partneri ne zovu jedno drugo imenima? Zato što je novi identitet postao jači od starog.
Dete ne znači samo promenu identiteta već i kompletnog života. Najednom se uvode neka nova pravila, pa se roditeljima nalaže da se ne svađaju pred detetom, da se zbog dece ne smeju razvesti, da decu treba obezbediti materijalno, steći kuću i dovoljno veliki automobil za izlete vikendom. Takođe se moraju „trpeti“ roditelji bračnog druga jer su oni sada baka i deka.
Očekivanja od dece
A gde je u svemu tome vaše dete? I šta vi zapravo od njega očekujete? Osim što omogućavaju da se u životu ima određen cilj, postoje i mnoge druge namene koje dete može imati.
Čest je slučaj da roditelji od deteta očekuju da ostvari ono što oni sami nisu. Roditelji prestaju da se bave svojim ličnim pitanjima i posvećuju se radu i zaradi da bi obezbedili sve što smatraju neophodnim. Ova očekivanja, ma kako možda nesvesna bila, mada najčešće to i nisu, postaju upadljiva kada dođe trenutak da se dete, tj. sada već adolescent, odluči za školu koju će upisati. U ovakvim situacijama nije previše čudan bunt adolescenata tj. tinejdžera. Roditelji često iz najbolje namere usmeravaju dete da ostvaruje njihove, umesto svojih snova i želja.
Takođe, nije redak slučaj da se ljudi definišu preko svoje dece. Smatraju da su uspeli u životu ako su njihova deca uspela, ako su završila prestižne fakultete, imaju brakove i svoju decu, socijalno poželjni status ili nešto što roditelj smatra za merilo uspeha. A gde je tu zapravo roditelj?
Možda bi bilo bolje za sve strane u sukobu između tinejdžera i roditelja da se roditelji na trenutak zapitaju šta je ono što zapravo žele, gde je tu njihova ličnost i lično ostvarenje, zadovoljstvo životom. Sve se na kraju svede na sasvim jednostavno pitanje: gde sam tu ja? Na žalost, odgovor najčešće nije ni izbliza tako jednostavan.
Valjalo bi podsetiti se da samo onda kada roditelji traže svoja zadovoljstva, omogućavaju deci da i ona imaju svoja. Ukoliko odrasla osoba, roditelj, traži svoj užitak u sebi, neposredno, on neće koristiti svoju decu kao zamenu, kao nešto umesto tog užitka. Ako roditelj daje sve za svoje dete, sasvim je logično i da će tražiti da mu ono uzvrati. Ovim se detetu oduzima sloboda da traga za onim što želi i da to jednog dana i ostvari.
Roditeljstvo je lepo ili bar može biti. Najvažnije je da u roditeljstvu ne izgubite sebe. Da prihvatite da identitet roditelja nije jedini identitet koji vam je na raspolaganju, da ne posmatrate sebe samo kao roditelja već kao osobu sa svojim potrebama i željama, snovima… Vaša deca će vam biti veoma zahvalna ako ovo prihvatite. Ovakav način razmišljanja pružiće i vama i vašoj deci mnogo više slobode, životnog zadovoljstva i mogućnosti za bolju komunikaciju i realna očekivanja.
Autor: Jelena Orlandić
Izvor: www.akademijauspeha.com