Bilo da patite od fibromialgije, vaskularnog bola ili bilo kog drugog bola koji je hroničan i ima svoje „napade“, onda shvatate koliko taj bol može duboko da se ukoreni u vaš život i da ga potpuno poremeti. Kao neki crni oblak koji stoji iza vas, i tu je i kada je sunce, i kada je sneg.
Zašto se to baš meni dešava?
Osobe koje pate od hroničnog bola retko kada dobiju objašnjenje od svog lekara zbog čega se to baš njima dešava ili je put do prave dijagnoze mukotrpan. Uglavnom im se šalje poruka da je to tako kako je, i da je potrebno pomiriti se sa tim. Kada shvate da taj bol možda nikada neće prestati, onda počinju da preispituju kvalitet svog života i postavljaju sebi pitanje da li ga je vredno živeti. Tužni su, pa čak i depresivni, zato što je njihova radna sposobnost drastično umanjena i nemaju osećaj da doprinose, niti poslodavcu (ukoliko još uvek rade), niti svojoj porodici. Tada počinju da misle o sebi da su „nesposobni“, „neupotrebljivi“, „bezvredni“. Život, ljude i svet oko sebe počinju da sagledavaju kao nepravedne zato što ne dobijaju dovoljno razumevanja.
Ne smem da izađem iz kuće, šta ako imam napad bola?
I kada imaju veliku želju da izađu iz kuće da se vide sa svojim prijateljima i bliskim osobama, počinju da, u svojoj glavi, razvijaju najcrnje scenarije koji mogu da se dogode. Prvo to započinje sa pokušajem da isplaniraju kako da se reaguju kada osete jači bol, ali onda to može da preraste u intenzivu anksioznost.
„Šta ako me napadne onaj najintenzivniji bol koju sam do sada imala?“
„Šta ako zbog bola neću moći da se vratim kući?“
„Koliko će mi trebati vremena da se oporavim posle toga?“
„Možda opet neću moći na posao“
„Šta će misliti šef o meni?“
„Šta će misliti prijatelji o meni? Da li će me razumeti?“
Na kraju, kada zbog anksioznosti počnu da osećaju još intenzivniji bol, odluče da ne izađu sa svojim prijateljima i tako sve više počinju da izbegavaju prijatelje i da se zatvaraju u svoj svet.
Ako ne mogu da kontrolišem bol, šta mogu da kontrolišem da bi mi bilo lakše?
Činjenica je da je većina osoba koja oseća bol konstantno, pokušava mnogo stvari kako bi sebi olakšala život: masaže, konvencionalne i prirodne lekove i slično tome. Nekada im to pomogne, nekada ne. Često će reći da oni imaju vrlo malo uticaja na svoj bol, zato što je ona uvek prisutna. Međutim, iako je moguć rizik da se osoba nikada neće otarasiti bola, ipak postoji određena mogućnost da se kontroliše njen intenzitet. Naime, istraživanja su pokazala da na intenzitet bola utiče još nešto, a što je moguće kontrolisati, a to su nefunkcionalne negativne emocije.
Kako emocijama mogu kontrolisati bol?
Uzimajući u obzir da je mentalno zdravlje osobe koje se suočavaju sa ovim problemom u životu, narušeno, jedan od obaveznih tretmana hroničnog bola u zapadnom svetu je i psihoterapija. Kroz ovaj proces osobe koje se suočavaju sa intenzivnim bolom, uče da prepoznaju svoje negativne nezdrave emocije i na koji način one imaju uticaj na intenzitet njihovog bola. Uče različite tehnike skretanje pažnje sa bola, promenu svojih emocija iz nezdravih u zdrave, tehnike opuštanja i promene načina sagledavanja svog života. Sve to im pomaže da vode kvalitetan život u okviru svojih sposobnosti i da se vrate nekim aktivnostima u kojima su uživali pre dijagnostikovanja hroničnog bola.
Autor: Nikolina Milosavljević, dipl. psiholog, psihoterapeut u superviziji i savetnik za roditelje Nikolina je sertifikovani međunarodni trener za program “Dovoljno dobar roditelj“, kao i sertifikovani edukator za roditelje po principima pozitivne discipline.
Više o Nikolini možete saznati na: www.nikolinamil.com Više o psihološkim radionicama za roditelje i savetima u vezi sa roditeljstvom možete naći na roditeljstvo.nikolinamil.com Više o mentalnom zdravlju odraslih i dece možete saznati na psihoterapija.nikolinamil.com
Uvek je možete kontaktirati na telefon: +381 (0) 65 20 300 17 |