U našu redakciju stiglo je pismo sa potpisom „tetka voli ali to ponekad boli“ koji nas zove u pomoć i traži savet o – IGRAČKAMA. Pročitajte i vi, recite nam šta mislite i da li stvarno ovaj svet preteruje…
Ona piše:
„Draga NajboljaMama, osetila sam jaku potrebu da vam se obratim i zamolim da me konsultujete i kažete mi šta vi mislite o današnjim igračkama. Naime, prošle nedelje sam krenula na rođendan kod svog sestrića koji je punio 2 godine. Plan je bio da prvo kupim adekvatnu igračku i samo produžim na rođendan. Svratila sam u prvi tržni centar i zaustavila se kod nekih drvenih igračaka, vođena time da su to prirodne stvari i da ću sigurno naći ono što mi treba. Međutim, šta se dešava? Ja pitam sledeće:“Izvinite, da li možete da mi preporučite nešto za dete od 2 godine. Neku slatku igračkicu. Dečak je u pitanju.“ Prodavačica kaže:“ Da li želite SAMO igračku ili EDUKATIVNU igračku?“ I tu nastaje blagi šok kod mene jer za mene je igračka upravo to – igračka. Ali, posle ovog pitanja sam pomislila „kako da odgovorim? Da li sam u pitanju ja ili je stvarno i igračka postala komplikovana? Ako kažem SAMO igračku, verovatno ću ispasti glupa i bezobzirna tetka…“ Ja onda rekoh:“A da li možete da mi pokažete šta su to edukativne igračke?“ Ona mi je pokazala udaraljke koje stimulišu motoriku, onda neke okvire raznih boja koji se slažu a služe za stimulaciju vida (?!) i još neka kola koja se vuku ali se ne sećam za šta su ona, s obzirom na cenu verovatno kombinuju više edukativnih funkcija…. Kada sam napomenula da je moj budžet ograničen na 1,000 – 1,500 dinara dobila sam prevrtanje očima i komentar da mogu da kupim SAMO igračku, i to najmanji automobil na svetu… šta da vam kažem, otišla sam u drugu prodavnicu i kupila bojice i jednu lopticu. Dete se oduševilo i odmah se dalo u crtanje i dobacivanje sa drugom decom. Onda vas ja pitam: Da li možda preterujemo pridodajući igračkama sve te dodatne kvalitete koji su, pre svega, zbunjujući? Da li sam u pitanju ja ili je stvarno i igračka postala komplikovana? Da li imate neki savet za mene? A sa druge strane, ja bih savetovala mamama da svojim gostima kažu šta kupiti deci kada pozivaju na rođendane.“ |
U želji da pomognemo ovoj tetki, malo smo pročešljali internet i ispostavilo se da ona nije jedina koja je zbunjena pred modernim igračkama. Na sajtu Wall Street Journal-a (link: Wall Street Journal Online) Leonor Skenazi piše o svom susretu sa svetom igračaka na Sajmu igračaka u Njujorku. Tekst počinje konstatacijom da je nekadašnja lopta danas „stimulator čula koji pomaže razvijanje motornih veština“ i pita se čemu to. Ona zaključuje da su to sve nazivi smišljeni sa ciljem da pojačaju prodaju ovih inače jednostavnih proizvoda. Sa druge strane, pokreće se i diskusija o tome da li tim novim igračkama u stvari uskraćujemo deci pravo i prirodno bogatstvo učenja. Ipak, učenje u neprirodnoj sredini uz TV i kompjuter se ne može uporediti sa onim u prirodi.
Tetki koja nam je pisala možemo samo reći da ne brine. I mame širom sveta se pitaju iste stvari, dok prodavci igračaka to pravdaju potrebom za stalnim inovacijama i podsticanjem prodaje. Sigurni smo da deca vole jednostavne stvari jer ona nemaju problem da od njih naprave šta god zamisle, makar i samo u svojim glavicama. U prilog tome je i priča koja dolazi iz naše redakcije. Jedan od tata (sada deka) nam je ispričao kako je jednog leta zaboravio da sa sobom na more ponese one šarene kofice i lopatice koje sva deca imaju. Kako bi se izvukao, on je našao one obične bele kantice (od marmelade, boja ili sl.) kojih ćete se verovatno setiti. Desilo se da su ubrzo sva deca htela baš njih i to zato što su one mogle da ponesu više peska ili vode odjednom, i bile su čvršće od svih ostalih i pravile najlepše oblike…
Koje igračke vi kupujete? Obične ili edukativne? Da li gostima pomažete u izboru?