Mama Jana Vulinović je nakon dolaska bebe odlučila da promeni profesiju i od ekonomiste postala instruktor za masažu beba. Vodi Fejsbuk stranicu 'Mazi me, pazi me' putem koje roditeljima približava prirodno roditeljstvo i organizuje radionice na kojima roditelje uči važnosti dodira i tehnikama masaže. Osim toga, postala je i Marte Meo praktičar. Popričali smo sa Janom o izazovima roditeljstva, menjanju posla, majčinstvu i prenosimo vam njenu inspirativnu priču:
Kako je nastala stranica MAZI ME, PAZI ME?
Stranica MAZI ME, PAZI ME je nastala iz potrebe da roditeljima približim posao kojim se bavim, ali i da promovišem prirodno (povezujuće, privrženo) roditeljstvo kroz fotografije, tekstove i obaveštenja. Paradoksalno, ali i koncept prirodnog roditeljstva se pretvorio u teoriju. To je dalo prostora mnogim novinarima da površno izvlače zaključke i prezentuju prirodno roditeljstvo ili kao permisivno (popustljivo) ili kao iscrpljujuće za mame, jer se navode nekakva pravila koja se po svaku cenu moraju ispoštovati. Kako sve to zbunjuje roditelje i odvlači ih od njihove prirode, shvatila sam da je važno pružiti podršku roditeljima koji reaguju instinktivno, ali i onima koji duboko u sebi imaju poriv za takvim pristupom, ali su preplavljeni brojnim teorijama i savetima.
Kako si odlučila da postaneš sertifikovani instruktor za masažu beba?
Još u trudnoći sam shvatila da me zanima sve vezano za prirodni porođaj, a naročito prvi sat kao suštinski za NASTAVAK i jačanje veze između mame i bebe. Tako sam, posle mnogo pročitanih knjiga odlučila da upišem srednju medicinsku školu i prošla zanimljiv put od ekonomiste do babice. Sve što sam čitala je bilo vezano za prirodno roditeljstvo, ali moram priznati da sam tada još uvek bila od onih koji ne shvataju suštinu. Tada sam se kao roditelj upoznala sa masažom beba, i malo je reći, da mi je to promenilo život. Konačno sam shvatila da je nevažno da li ću bebu nositi u marami, da li će spavati sa mnom, da li ću dojiti, JER TAKO TREBA. Najvažnije je da dozvolim sebi da uživam u svom detetu u svakom trenutku. Na časovima masaže sam po prvi put osetila kako izgleda kad se izgubiš, ne čuješ telefon, ne reaguješ na okolinu, ne vidiš da je instruktor prešao na sledeći pokret … jer si opčinjen i zaljubljen u svoju bebu. Tek kad je to tako jako, tek onda PRIRODNO poželiš (ili ne) da spavaš pored bebe, da je stalno (ili retko) nosiš, da prebrodiš (ili ne) probleme sa dojenjem, ali svakako i sigurno shvatiš da li se ti kao mama osećaš dobro! Posle toga, logičan nastavak mog novog usmerenja bio je da postanem i instruktor za masažu beba.
Zašto je dodir važan za bebe?
Dodir je prvo čulo koje se razvija još u stomaku i poslednje koje se gasi na kraju života. Dodir je i prvi vid komunikacije koji razumeju sve bebe. Neki autori navode da ljudi ne mogu preživeti bez dodira, što možda jeste snažna izjava, ali ako pogledamo odnos veličine bebine kože i veličine želuca, jasan je znak koji nam priroda šalje – NAHRANIMO I NAPOJIMO bebe dodirom! Način na koji ih dodirujemo svakodnevno u toku rutinskih radnji (presvlačenje, kupanje, nošenje), bebama govori više o našoj ljubavi, nego reči. Prva primarna potreba bebe jeste osećaj sigurnosti, koji ne mogu razviti bez blagotvornog dodira. U primitivnim kulturama gde su bebe stalno uz mamu, one od prvog dana provode vreme napolju i po kiši i po snegu, jer im upravo dodir i velika površina kože na kožu omogućava termoregulaciju, regulaciju disanja, otkucaja srca itd. Takođe, preko kože učimo o svetu oko sebe, ali i o sebi, pa tako stimulacija dodirom ima pozitivne efekte na razvoj vestibularnog i proprioceptivnog sistema (koordinacija, ravnoteža), ali i na razvoj mozga, govora itd.
Koje su prednosti (benefiti, dobrobiti) masaže za bebe?
Benefiti su brojni, kako za bebu, tako i za roditelje, ali i za širu zajednicu. Potrudiću se da navedem one najuočljivije. Bebama pruža mogućnost za stvaranje sigurne veze sa roditeljima (veza se neminovno desi ali može biti i nesigurna). U interakciji sa roditeljima – osećaju poštovanje, empatiju, poverenje, komuniciraju i verbalno i neverbalno, imitiraju, produžava im se pažnja i koncentracija. Masažom se stimulišu svi sistemi organa – imuni, endokrini, digestivni…, te tako ima pozitivne efekte na rast i razvoj generalno. Bebe bolje spavaju, imaju manje problema sa grčićima… Sve to, ali i još mnogo toga, kao logičnu i direktnu posledicu ima srećne i mirne roditelje. S obzirom na to da isključivo roditelji masiraju svoje bebe, dok instruktor pokazuje na lutki, roditelji stiču samopouzdanje i svakodnevni osećaj potvrde da su baš oni eksperti za svoju decu. I tako, ako bismo zamislili jednu utopijsku situaciju u kojoj bi sve bebe bile masirane od prvog dana, svet bi svakako bio mesto sa više nežnog dodira među ljudima, više poštovanja i empatije, manje bolesti i agresije, a verujem i da bi se svim misicama ispunila ta pusta želja za mirom u svetu.
Ti si pored ovoga i majka. Kako uspevaš sve da postigneš i ko ti najviše pomaže u svakodnevnim obavezama?
Moja najveća pomoć i podrška je moj suprug. Ni ovaj intervju ne bi bio moguć da nije bilo njegove pomoći. Podržao je svaku moju odluku vezano za promenu profesije, a zatim mi je svojim prisustvom, pažnjom i angažovanjem omogućio da to i ostvarim. S obzirom na to da moji roditelji i većina prijatelja ne žive u Beogradu, veliku zahvalnost za svu pomoć, ali i pažnju i ljubav prema mom sinu, dugujem svekrvu i svekrvi. Na kraju, ali ne manje važna, tu je i moja sestra, kao omiljena tetka i često moja motivaciona podrška.
Šta je najbolje u vezi sa majčinstvom, a šta je ono što te čini anksioznom?
Kad god se cmačemo, mazimo, smejemo pomislim koliko uživam kao majka. Kad god je bolestan, u nekoj novoj fazi ili jednostavno svoj, kreće i borba sa strahovima, u kojoj sam sve češće pobednik. Moj sin sada ima 3 godine, što je mnogo važan period za njega, tzv. period omnipotencije, kad se pored potreba javljaju i želje, kad deca shvataju da imaju „ja“ i da ono ne mora da bude isto kao i mamino „ja“… Zbog toga mi je ovo najizazovniji period gde u istoj situaciji osećam obe krajnosti. Kad kaže „NEĆU“ onako jasno i glasno i ne odustaje od svoje odluke, osećam takav strah da moj sledeći postupak neće biti dobar za njegovo samopouzdanje, uvek sam u dilemi da li je to ono „ne“ kad je skroz ok da popustim ili je ipak važno da zadržim granice, opet zbog njegove sigurnosti… i tako se dileme nižu. Paralelno sa svim tim strahovima uvek imam osećaj neopisive sreće što vidim tu autentičnost, što se ne da, što se bori, što je u pravo vreme u pravoj fazi i što je to znak da je baš sve kako treba.
Na koji način te inspiriše tvoje dete?
Najviše inspiracije mi je doneo vezano za posao. Njegove reakcije na masažu olakšavaju mi u radu sa roditeljima, jer uvek otvaram nove teme vezano za bebu, ali više za roditelje. Doneo mi je i inspiraciju za pisanje, kreativnija sam u izrazu, jer sam češće u njegovom svetu, koji je potpuno maštovit, a tako jasan i jednostavan. Naravno, oboje uživamo u slobodnoj igri, gde je inspiracija međusobna, pa tako od vazduha sagradimo dvorac sa toliko detalja, da prosto morate poverovati da se nalazite u njemu.
Koji su najvažniji rituali koje imaš sa detetom?
Pored masaže bar 2 puta nedeljno, stalni rituali su izležavanje i maženje posle buđenja, čitanje pred spavanje, zagrljaj i poljubac pre rastanka (jednom, pa još jednom, pa još jednom ali najjače). Pored toga, neke stvari se već podrazumevaju i postale su rutina, pa tako sam voli da nabroji šta će sve raditi kad dođe iz parka – prvo peremo ruke, pa klopamo, malo se poigramo, čitamo, spavamoooo.
Šta bi savetovala mamama koje žele da promene profesiju i upuste se u preduzetničke vode?
Teško mi je da savetujem, znajući koliko smo svi različiti i koliko su nas klesale životne okolnosti. Želim samo da ispričam kako sam ja to doživela. Shvatila sam da je glavni razlog za ostajanje na istom mestu, u istoj firmi, istoj kući, istoj državi … potreba za sigurnošću!!! Obezbeđujući poznate uslove, stičemo samo privid sigurnosti, jer ona ne može doći iz okruženja, dok god smo u sebi nesigurni. Mnogi će se ovde prepoznati i sama sam verovala da sam mnogo nesigurna. Međutim drugi glavni razlog je i prebacivanje, odnosno nepreuzimanje odgovornosti. Recimo, da je moja firma privatizovana i da sam dobila otkaz, ja ne bih bila kriva ni odgovorna. Kad god sam bila bolesna, depresivna, bezvoljna, verovala sam da je to zbog posla i da će se to rešiti kad neko drugi nešto promeni. Tek sam u trudnoći shvatila da je sva odgovornost za moj žvot samo moja. Da, važno je šta jedem, kolko spavam, da li provodim dovoljno vremena na svežem vazduhu, jer sam odgovorna za svoje zdravlje. Pa kako onda neko drugi može biti odgovoran za to da li srećna odlazim i vraćam se sa posla?! I tako, sad bez dileme mogu da kažem da sam vrlo odgovorna osoba, iako sam dala otkaz, u državnoj firmi sa „sigurnom“ platom, kao podstanar i sa detetom od 2 godine. Na čuvena pitanja samoj sebi „A ŠTA AKO, KO MI GARANTUJE, KAKO DA BUDEM SIGURNA…“, moj odgovor je: Ako baš zagusti, znam da čistim, kuvam, prodajem, da nasmejem, šarmiram, plešem, postavljam pitanja, klimam glavom kad zatreba – pa opet ću preuzeti odgovornost i raditi bilo šta, ako baš baš zatreba. Ali ja VERUJEM da neće. Kao što sam pomenula, sve je mnogo lakše uz podršku. Dakle pokušajte da nađete sigurnost u sebi, budite odgovorne prema sebi, verujte životu i nađite bar jednu osobu koja vas podržava.
Koji su ti planovi za dalje?
Za sada ostajem u oblasti roditeljstva i dece. Postala sam Marte Meo praktičar, što mnogo dopunjava moj rad. Marte meo je prirodna podrška razvoju, gde se polazi od toga da roditelji i deca imaju prirodnu sposobnost da komuniciraju. Kao zaseban metod koristi se najviše u radu sa decom sa posebnim potrebama, ali i u svakoj situaciji gde postoji disfunkcionalna komunikacija. Najvažnije je da se i ovde roditelji ohrabruju da poprave komunikaciju i da se oslone na svoju sopstvenu snagu, pri čemu stručna pomoć postaje sve manje potrebna. Takođe, završila sam obuku za MISP instruktora (Massage in Schools Programme), koja mi je donela dodatno znanje o potrebi za dodirom. To je program za masažu dece od 4 do 12 godina i nastao je iz želje da se smanji vršnjačko nasilje. Tako i jeste cilj da se implementira u škole i vrtiće, gde se deca međusobno masiraju, uz razvoj poštovanja i samopoštovanja, empatije i osećaja pripadnosti. Pored toga, obuke držim i za roditelje i decu tog uzrasta, gde je suština slična kao i u primeni masaže za bebe po programu IAIM asocijacije (International Association of Infant Massage).
Janu pratite na Fejsbuk stranici MAZI ME, PAZI ME