Istina o ugljenim hidratima u trudnoći: koliko vam je stvarno potrebno

Ugljeni hidrati nisu samo hleb i testenina

Treba imati na umu da se ugljeni hidrati ne nalaze samo u proizvodima od žitarica i da postoji širok spektar hrane koja ih sadrži. Voće, skrobasto povrće, mahunarke, mleko i jogurt su izvor visoko kvalitetnih ugljenih hidrata, kao i drugih hranljivih materija.

Sa druge strane spektra se nalaze ugljeni hidrati koji su višestruko prerađeni, siromašni hranljivim materijama a visoke kalorijske vrednosti. Njih svakako treba izbegavati.

Količina unetih ugljenih hidrata tokom trudnoće je važna

Koliko je značajna vrsta ugljenih hidrata koji se unose, značajna je i količina. Pojedena namirnica koja sadrži u sebi ugljene hidrate, u probavnom traktu se razlaže do glukoze. Sama glukoza se potom apsorbuje u krvni sistem i podiže prethodni nivo glukoze u krvi.

Visok nivo glukoze u krvi tokom trudnoće može dovesti do razvoja gestacionog dijabetesa, što može imati negativne posledice po zdravlje kako majke, tako i bebe. Neke od njih su: prerano rođenje bebe, velika težina novorođene bebe i rizik od komplikacija tokom samog porođaja.

Potrebna količina ugljenih hidrata

Ishrana trudnica će zavisiti od njenog opšteg zdravstvenog stanja i fizičke aktivnosti. Važno je da trudnica ima raznovrsnu ishranu koja obezbeđuje hranljive materije potrebne za njeno, ali i zdravlje bebe.

Trudnica ne treba da izbaci hleb i testeninu iz ishrane ali treba da povede računa o količini.

Generalne preporuke za dnevni unos namirnica iz grupe žitarica su do 8 ½ porcija od kojih bi polovina trebalo da bude iz integralnih žitarica.

Jedna porcija je 15 grama ugljenih hidrata.

Zdrava mama – zdrava beba i obratno.