„Disleksija je smetnja u učenju, poteškoća koja je najčešće vezana za čitanje i pisanje. Pojavljuje se svuda u svetu, bez obzira na kulturu i jezik, a procena je da ovu vrstu poteškoće ima oko 10 procenata svetske populacije. Podjednako se javlja među dečacima i devojčicama, pa i među nadarenom, kreativnom i talentovanom decom. Oni imaju specifične probleme pri čitanju, pisanju, izgovaranju, slušanju i razumevanju pročitanog. Ne nastaje kao rezultat smanjene inteligencije, a nije problem ponašanja, motivacije niti bolest. Međutim, postoji način da joj se doskoči“, kaže Mirjana Mihailović, koordinatorka Udruženja za podršku inkluziji manjinskih grupa „INKLUZIVNA MREŽA“ i autorka aplikacije lexPad. Ova aplikacija, kreirana u saradnji sa Telenor fondacijom, nastala je u okviru projekta „Čitaj vizuelno“. Namenjena je za računare i ima za cilj da osobama sa disleksijom značajno olakša čitanje i pisanje konvertujući Word i PDF dokumenta u format koji njihov mozak može lakše da „dekodira“. Telenor fondacija podržava i inicira projekte koji kreiraju digitalna rešenja, sa jasnim ciljem da se prevaziđu izazovi sa kojima se suočava društvo u Srbiji.
Projekat „Čitaj vizuelno“ nastao je sa idejom da se pomogne učenicima sa disleksijom u savladavanju svakodnevnih nastavnih aktivnosti. Iako se u poslednje vreme o osobama koje imaju disleksiju sve više govori, o ovoj teškoći u učenju i dalje se veoma malo zna, a odgovarajuća podrška najčešće zavisi od dobre volje nastavnika i upornosti roditelja, kaže naša sagovornica.
Disleksija ima različite oblike. Svaka osoba može imati drugačiju grupu problema. I oni su veoma frustrirajući kako za dete, tako i za roditelje i nastavnike. Naročito u nižim razredima osnovne škole kada niko od njih još ne vidi jasno u čemu je problem. Dete zaostaje u učenju, a roditelji ga sve više teraju da vreme provodi pred knjigom. Ono provodi sate i sate čitajući i učeći, često ne postižući značajan rezultat. Najvažnije je da se ovaj poremećaj ne zanemari, jer se on, pod uslovom da se otkrije do 11. godine života, može uspešno savladati, što omogućava normalan napredak u obrazovanju, tvrde stručnjaci.
Kako ljudi sa disleksijom vide slova
Kako ljudi sa disleksijom vide tekst
„Istražujući sam shvatila da osobe sa disleksijom imaju problem sa određenim slovima koja se slično pišu, pogotovu latiničnim, na primer BP, MN i HN. Jedan od ispitanika mi je rekao da čita tekst normalno i samo odjednom slova vidi kao kašu – kao onu supu sa slovima od testa. Slova kao da su nedovršena. I više ne može da ih dešifruje“, objašnjava Mirjana Mihailović.
Program za personalne računare, lexPad, kreiran je u okviru projekta „Čitaj vizuelno” kao sredstvo u nastavi pomoću kojeg će učenici moći da modifikuju nastavne materijale u elektronskom obliku u format koji koji im je lakše “čitljiv”. U definisanju parametara za fonetske znakove poslužili su rezultati stručnih istraživanja koji su ukazali na grupe i kombinacije slova i brojeva koje učenicima sa disleksijom najčešće prave konfuziju.
„Slova iz tih grupa definisali smo po veličini i boji i omogućili da program konvertuje Word i PDF dokumenta, kako za latinicu tako i za ćirilicu. Digitalno okruženje programa lexPad izgleda kao pojednostavljena varijanta Notepad-a, te on sadrži nekoliko opcija koje će korisnicima dodatno da olakšaju čitanje i pisanje. To su opcije promene boje papira i isticanje reda koji se čita”, opisuje autorka aplikacije.
Program lexPad može da se preuzme sa sajta Udruženja inkluzivna mreža
Disleksija češća u zemljama engleskog govornog područja
Disleksija nije redak poremećaj. Postotak disleksije u slovenskim zemljama kreće se od pet do 10 procenata, dok se u zemljama engleskog govornog područja, penje na 15 do 30, što se tumači razlikom između izgovora i pravopisa. Poređenja radi, u Kini i Japanu gde je u upotrebi slikovno (piktografsko) pismo, koje obrađuje desna strana mozga, tek jedan posto stanovništva ima disleksiju. Disleksija je pre svega pedagoški, a ne medicinski problem, pa se stoga više značaja pridaje pravilnom obrazovanju dece i prevenciji disleksije pomoću odgovarajućih vežbi. Od ključnog značaja je svakako i adekvatno obučavanje budućih i već aktivnih nastavnika da prepoznaju decu s poteškoćama u čitanju i da se prema njima ophode na pravi način.
Poznati disleksičari