Jezik predstavlja složen sistem objektivnih znakova koji se koriste za interpersonalnu komunikaciju, a govor konkretnu realizaciju tog sistema. Razvoj govora i jezika je dugotrajan proces .Jezik i govor su međuslovljeni i međuzavisni procesi, razvijaju se i uče paralelno, pa se osnova jezika stiče i usvaja do treće godine, a automatizacija jezika završava se između jedanaeste i trinaeste godine.
Govor se uči od rođenja, od prvog plača i gukanja, ponavljanja reči oca i majke. Dete pokušava da oponaša svim čulima prikupljene informacije iz okoline, stvarajući tako svoj govor. Naučeni govor je normalan ukoliko je intelektualni razvoj normalan i ukoliko su uredno razvijeni svi organi govora i sluha.
Najintenzivniji razvoj govora i jezika obuhvata prve tri godine života i odvija se po predvidivim fazama
Dete prolazi faze od prvog krika, glasanja, do voljnog učestvovanja u razgovoru u kojem izražava svoje misli, osećanja, stavove i potrebe. Predgovorna faza počinje rođenjem i traje do 9. meseca života deteta. Nakon nje sledi govorna faza, koju obeležava pojava prve reči sa značenjem od 9. do 15. meseca, pa faza pojave prvih rečenica od 18. do 24. meseca, i razdoblje naglog bogaćenja rečnika i usvajanja pravila gramatike od 24. do 36. meseca.
Da li želite da podstaknete govor i jezik kod deteta na pravi način? Dostupan je snimak webinara "Razvoj jezika i govora – šta i kada da radite da i vaše dete ostvari svoj maksimum" koji možete odmah da pogledate i saznate:
-
Osnove razvoja govora, kako bi znali šta je normalno a šta ne i kada (i kome) se obratiti za pomoć
-
Kako okruženje utiče na razvoj jezika – šta kada dete živi u multilingvalnoj sredini, da li je moguće kreirati bilingvistu bilo gde itd.
-
Kako podstaći razvoj govora od malena
-
Kako bogatiti rečnik
-
Kako je motorika povezana sa razvojem jezika ali i učenjem uopšte
-
Kako da izvučete maksimum iz svog deteta čak i ako vi ne govorite više jezika
-
Šta pomaže a šta odmaže učenju jezika kod osnovaca
Više informacija na linku WEBINAR: "Razvoj jezika i govora – šta i kada da radite da i vaše dete ostvari svoj maksimum"
Prijavite se OVDE ili klikom na sliku ispod:
Karakteristike specifičnih poremećaja razvoja govora i jezika
Kod dece sa poremećajima u razvoju jezika obično postoje podaci o kasnom progovaranju, a kad govor počne da se razvija uočava se zaostajanje u usvajanju jezičke strukture i verbalno ponašanje koje nije karaktersitično za decu tipičnog jezičkog razvoja Ne mogu se direktno objasniti abnormalnostima neuroloških ili govornih mehanizama, senzornim oštećenjima, ometenošću u intelektualnom razvoju, niti sredinskim traumama. Često su udruženi sa teškoćama u čitanju, i u interpersonalnim odnosima, emocionalnim problemima i problemima u ponašanju.
Poremećaji govora i jezika predstavljaju najčešće razvojne poremećaje u ranom detinjstvu, kojima je pogođeno od 4-10% dece.
Kako da prepoznate usporen govorno-jezički razvoj
U prvoj godini dete manje spontano vokalizuje od svojih vršnjaka, sa 15 meseci dete ne reaguje na pitanja npr. „Gde je tata?“ i ne pruža igračke na nalog, sa 18 meseci ne zna na zahtev da pokaže predmete iz bliske okoline,ne reaguje na jednostavne naloge: „Dođi“, „Uzmi“. U 21-om mesecu života dete i dalje ne pokazuje interes za govor, ne razvija simboličku igru , ne imenuje slike svakodnevnih predmeta niti ih pokazuje na nalog, govor je nerazumljiv okolini. Sa 2,5 godine dete ne izvršava dvočlane naloge: „Donesi čašu“, ne raste opseg i raznolikost rečnika. Sa 3 godine ne razume odnose veliko-malo, ne odgovara na jednostavna pitanja, ne koristi jednostavne rečenice, ne voli da sluša priče i pesmice. Sa 4 godine dete ima nerazumljiv govor, rečnik je siromašan, rečenične strukture su uprošćene, postoje teškoće u postavljanju i odgovaranju na pitanja.
Podela specifičnih poremećaja razvoja govora i jezika
Specifični poremećaji artikulacije – dislalija, fonološki poremećaj:
Izgovaranje glasova kasni u odnosu na nivo očekivan za mentalni uzrast ili je izmenjeno. Nepravilan izgovor glasova manifestuje se izostavljanjem, zamenom i izmenjenim, nestandardnim izgovorom jednog ili više glasova. Smanjena je razumljivost govora.
Poremećaj ekspresivnog govora – disfazija / afazija, ekspresivni tip:
Sposobnost deteta da koristi ekspresivni govor u različitim situacijama je znatno ispod nivoa očekivanog sa mentalni uzrast. Manifestuje se ograničenim razvojem rečnika i upotrebom malog broja opštih reči, nepravilnom upotrebom gramatičkih oblika, nezrelom rečeničnom strukturom, ograničenom upotrebom složenih rečenica, teškoćama u prisećanju reči. Razumevanje govora je u granicama normale. Često je praćeno dislalijom.
Poremećaj receptivnog govora – disfazija / afazija – receptivni tip:
Detetovo razumevanje govora je znatno ispod nivoa očekivanog sa mentalni uzrast. U ranom uzrastu se ne odazivaju na ime i pored toga što je čulo sluha očuvano, pa mogu da podsećaju na gluvu decu. Na kasnijem uzrastu se uočava nesposobnost razumevanja gramatičkih struktura, prepoznavanja boje glasa, razumevanja gestova i izraza lica. Često je praćeno socio-emocionalnim poremećajima i poremećajima ponašanja. Hiperaktivnost i slaba pažnja, izolovanost od vršnjaka, anksioznost, osetljivost i preterana stidljivost se relativno često uočavaju kod dece sa ovim jezičkim poremećajem. Skoro je uvek praćeno dislalijom i poremećajem ekspresivnog govora.
Recenzije:
Golubović, S. (2006). Razvojni i jezički poremećaji. Beograd: Društvo defektologa Srbije.
Kostić, Đ & Vladisavljević, S. (1995). Govor i jezik deteta u razvoju (Language and speech in child development). Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva, Beograd.
Kristal, D. (1996.). Kembrička enciklopedija jezika. Beograd: Nolit.
Mirjana Ašković, Nikola Atanacković, Ivan Ivić, Jadranka Novak (2004.), Razvojna mapa, pregled osnovnih prekretnica u mentalnom razvoju dece od rođenja do 6-7 godine, Beograd: Kreativni centar
Svetska zdravstvena orgfanizacija (1992). ICD-10 Klasifikaicja mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.