Na prvi pogled, suština ovih saveta je da oni koji ih daju, misle da znaju bolje od vas kako da živite sopstveni život. I to ume da bude vrlo iritantan osećaj. Da li neko, zaista misli, da je dovoljno kompetentan da nam govori kako treba da se mi ponašamo u određenim situacijama? Da li je u „našim cipelama“? Da li je odrastao na način na koji smo mi odrastali, proživeo ono što smo mi preživeli, video ono što smo mi videli, doživeo ista iskustva na isti način? Ne. To je, razume se, nemoguće.
No, ono što stoji iza najvećeg dela „dobronamernih“ saveta, jeste zapravo želja da nama bude bolje. Bez obzira što to možda uopšte nije bolje za nas i ta osoba pojma nema o čemu zapravo priča ili se izražava na način, na koji je nama neprihvatljiv, ona želi da nama bude bolje.
To vam izgleda, otprilike, ovako – ako uradiš ovako kako ti kažem, život će ti biti super.
Ono što treba da razumemo je, da to super, iz ugla osobe koja daje savet, nije isto što i naše super, ali ona ima divnu nameru – da nam pomogne.
Zato, uvažavanjem ove zaista dobre namere, uradićemo dve stvari :
- oslobodićemo sebe gorčine što nam se neko, najčešće nepozvan, meša u život i
- daćemo do znanja toj osobi da smo je saslušali i uvažili njeno mišljenje
To će dalje zaustaviti sledeća dva procesa : naše nerviranje i njihovo dalje „savetovanje“.
Uvažiti nije isto što i prihvatiti. Uvažavam ono što mi kažeš, razmisliću, pa ako mi se svidi primeniću, ako mi se ne svidi neću. Odluka je moja.
I što pre pokažete uvažavanje, time što ćete, recimo, reći:“Hvala vam na tome“, ali ne nervozno, već mirno, pre će osoba prestati da dalje komunicira na tu temu.
A miran stav zauzimate tako, što imate negde na umu ideju, da osoba zaista samo želi da vama bude bolje.
Ume to da se desi i kada pričate sa prijateljima, pa iznosite neki svoj problem, a oni žure da vam daju rešenje, iz sopstvene nemogućnosti da izađu na kraj ili sa slušanjem ili sa osećanjem da se od njih očekuje da daju savet. A ima i osoba koje, reklo bi se, jako, jako vole da drugima „sole pamet“. Njihova dobra namera se sastoji u tome, da njima bude što pre bolje. No, nema veze. Za nas je važno da znamo da svako postupa iz svoje dobre namere.
A kakva god da je nečija dobra namera , setite se – što pre pokažete uvažavanje, pre ćete zaustaviti i nalet „dobronamernosti“.
I da vam ne bih više dosađivala sa „dobronamernim“ savetima, sve vas mnogo pozdravljam i želim vam da pronađete najbolje načine da sprečite upliv u svoj život, onoga što u njemu ne želite.
Za sve dobro koje vas čeka.
Vaša Tamara
Autor: Tamara Matić-Vujnović, mama i trener ličnog razvoja po metodi ultracoachinga, NLP Master Candidate & Coach, Energy Balanced Coach. Pratite je na lifecoachtamaravujnovic.com |