Povrede zuba predstavljaju najčešći problem u dečjoj stomatologiji. Uglavnom nastaju kao posledica padova i udaraca o čvrste predmete, o delove nameštaja, o pod, o vrata i sl., a najučestalije su kod dece uzrasta između dve i četiri godine.
Vrste povreda mlečnih zuba
Povrede se razlikuju po mestu na kome su nastale, kao i po obimu i složenosti oštećenja koje su izazvale na zubima. Neke traume, poput blagog isčašenja zuba su bezazlene, dok su druge, poput preloma krunice, korena, ili krunice i korena zajedno, komplikovanije.
Najučestalija povreda mlečnih zuba kod dece je nabijanje zuba u vilicu (delimično ili potpuno), odnosno intruzija zuba.
Što hitniji odlazak kod stomatologa
Kada do povrede dođe, potrebno je pre svega da roditelji sačuvaju prisebnost, da uteše dete i pokušaju da ga umire što je moguće više. Povrede zuba u velikoj većini slučajeva su praćene krvarenjem iz usta, zbog čega je potrebno hitno odvesti dete u stomatološku ordinaciju.
U ordinaciji zubar obavlja detaljan pregled i utvrđuje tačan obim i vrstu povrede, a zatim, na osnovu dijagnoze, i način lečenja, ukoliko je lečenje uopšte potrebno. Na pregledu će od velikog značaja biti dobra saradnja roditelja i stomatologa, jer dete koje je doživelo ovakvu traumu, uz koju obavezno idu i krvarenje i bol, nije raspoloženo za saradnju.
Ukoliko se, osim tipičnih simptoma jave i drugi, kao što su gubitak svesti, pospanost, razdražljivost, mučnina, povraćanje, glavobolja, roditelji obavezno treba da odvedu dete i kod pedijatra, jer ovakvi simptomi mogu da ukazuju na povredu mozga.
Lečenje povreda mlečnih zuba
Metod lečenja određuje se u skladu sa nastalim oštećenjem. Dečje povrede zuba su najčešće na gornjim sekutićima, a u 70% slučajeva reč je o nabijanju zuba u vilicu (intruzija). Ukoliko je u pitanju intruzija, lečenje najčešće nije ni potrebno, jer zub uglavnom ponovo izraste. Ipak, obavezne su kontrole, čiju učestalost će odrediti stomatolog.
U situacijama kada je povreda uzrokovala ispadanje mlečnih zuba, moguće je u nekim slučajevima vratiti zub u vilicu. Međutim, ako je do povrede koja je uzrokovala ispadanje mlečnog zubića došlo u uzrastu kada se menjaju mlečni zubi, tada stomatolog obično donese odluku da zub ne vraća u vilicu.
Onda kada povreda izazove blagu pokretljivost (rasklaćivanje) zuba lečenje takođe neće biti potrebno, ali će stomatolog zakazivati redovne kontrole, jer postoji rizik od pojave nekroze (odumiranja) pulpe. Kod blagog rasklaćivanja zuba roditelji treba da daju detetu meku hranu u narednih 7 do 14 dana, što će odrediti stomatolog. Takođe, u ovom periodu je potrebno posvetiti naročitu pažnju oralnoj higijeni. Ukoliko roditelji sami primete neke simptome koji mogu ukazivati na promene, potrebno je da dete odvedu stomatologu pre termina narednog zakazanog pregleda.
Ako je povreda izazvala izrazito rasklaćivanje zuba, stomatolog se, u zavisnosti od okolnosti, odlučuje ili za imobilizaciju zuba ili za njegovo vađenje.
Ispadanje mlečnog zuba nakon povrede
Nakon što dođe do povređivanja, roditelji obavezno treba da pronađu ispali zub, što je jako važno iz razloga što će stomatolog tada moći da pokuša da vrati ispali zub u vilicu, ali i zbog toga što se tako isključuje mogućnost da je dete progutalo zubić ili da je došlo do nabijanja zuba u vilicu.
Pronađeni zubić roditelj treba najpre da ispere pod mlazom vode, vodeći računa da ne izazove mehanička oštećenja zubnog korena, ili da stavi zub u čašu sa vodom. Najbolje je da se zub stavi u fiziološki rastvor ili u dva decilitra vode u koju se rastopi kafena kašičica kuhinjske soli. Nakon toga, treba hitno otići sa detetom kod stomatologa. Da bi stomatolog uopšte imao mogućnost da pokuša da vrati izbijeni zubić, dete treba da bude u zubarskoj stolici najkasnije pola sata od trenutka kada je do traume došlo.
Šta kada dete polomi zub?
U stomatološkoj ordinaciji obavlja se redovan pregled, ali i snimanje zuba, jer je to najbolji način da se utvrdi tačna vrsta preloma. Sam stomatološki tretman zavisi od vrste preloma, tačnije od dela zuba koji je polomljen.
Ukoliko je povreda izazvala prelom cakline, zubar vrši izravnavanje zuba kako bi se sprečile kasnije povrede jezika i usta, a potom premazuje zubić preparatom fluora.
Kod preloma cakline i dentina, bez oštećenja pulpe, takođe se sprovodi lečenje, a sam postupak je komplikovaniji nego u prethodnom slučaju.
Onda kada je trauma uzrokovala prelom korena zuba, stomatolog će pokušati da leči zubić, ako proceni da je lečenje moguće, ali u mnogim slučajevima će ipak biti neophodno vađenje zuba.
Posledice trauma mlečnih zuba
Povrede mlečnih zuba mogu ostaviti i dugoročnije posledice. Zub koji je pretrpeo traumu obično gubi boju i raste rizik od nekroze pulpe, a postoje i razne druge komplikacije, zbog čega je najvažnije voditi dete na redovne stomatološke kontrole.
Kod težih povreda, koje za posledicu imaju gubitak više zuba, može doći do otežanog govora i žvakanja, pa stomatolog ponekad određuje nošenje proteze. Gubitak mlečnih zuba kod dece mlađe od tri godine uzrokuje sporije izbijanje stalnih zuba. Nabijanje mlečnog zuba u vilicu može izazvati oštećenje zametaka stalnih zuba… Malformacije stalnih zuba, nastale kao posledica traume mlečnih, biće primetne tek nakon nicanja stalnih zuba.
I za sam kraj, ono što verovatno svi roditelji dobro znaju, ali je toliko važno da ga treba stalno isticati. Zdravi zubi su važni ne samo za oralno zdravlje, već i za zdravlje čitavog organizma, ali i za psihičko i duhovno zdravlje, a lep osmeh jača samopouzdanje. Decu treba voditi na redovne stomatološke preglede, bez obzira na to koliko zdrave i lepe zube imaju. Takođe, za zdravlje zuba veoma je važna i higijena, kao i odgovarajuća ishrana.
Autor: Dragan Antić, tata
Napisano u saradnji sa Stomatološkom ordinacijom Donna Dent, Beograd.