Odlično ocenjena od strane kritičara i roditelja, knjiga „U redu je ne dati igračku“ autorke Heder Šumaker (Heather Shumaker) daje roditeljske savete koje najmanje očekujete. Ova knjiga zapravo glasno podržava mnoga pravila koja su važila u našem detinjstvu a koje većina roditelja ne sme glasno da izgovori.
Pročitajte 10 saveta koja je autorka izdvojila iz svog iskustva, kao mama dvoje dece, ali i iz savetovanja sa dečijim psiholozima i pedijatrima, i recite nam šta vi mislite:
Pustite decu da udaraju
Ako je vaše dete ljuto i potrebno mu je da udara nešto, pustite ga! Nemojte ga zaustavljati – samo ga preusmerite. Pružite mu neku bezbednu metu koju ne može da povredi (npr. jastuk) i pustite ga da ispolji svoja osećanja. Mala deca izražavaju svoja osećanja telom.
Recite detetu:“Ne možeš da udariš brata, ali možeš kartonsku kutiju.“ Bezbedna meta uči dete da ljudi nisu za udaranje.
U redu je ne dati igračku
Od dece tražimo da dele stvari čim ih neko drugi traži od njih. To osećanje je grozno. Deca to ne žele, i to ne bi ni uradila da ih roditelji ne gledaju. Pokušajte ovo: dozvolite detetu da se igra sa igračkom dok ne završi, a onda posmatrajte kako radosno pruža igračku.
U takvim momentima deca uče kako izgleda osećaj prave humanosti. Osim toga, čekanje na red uči decu da kontrolišu impulse i odlože zadovoljstvo.
Pustite dete da mrzi novu bebu
Ne primoravajte dete na porodičnu ljubav. Osećanje ljubomore treba iskreno prihvatiti. Zapamtite da nije uvek lako živeti sa bebom ili malim detetom. Ljubomora se često u ranim godinama ispoljava kroz agresiju. Držite bebu na sigurnom: uspostavite pravilo netolerisanja fizičkih napada, ali ne očekujte da se dete ponaša prema bebi kao i vi.
Svako osećanje je ok ali ne i svako ponašanje. Recite detetu:“Možeš da se ljutiš, ali ne mogu da ti dozvolim da povrediš bebu.“
Pucanje i loši momci su ok
Predškolska deca koriste oružje da bi istražila strah, našla drugare i razvila moralnost. Da, moralnost. Igranje sa oružjem uglavnom podrazumeva igru između dobrih i loših dečaka. Postavite neka pravila ako se brinete za bezbednost dece (nema pucanja i udaranja u glavu na primer), ali dozvolite im da se igraju.
Ako se deca smeju, zabavljaju i pokazuju zabrinutost kada se neko povredi, nema razloga za brigu. Dete koje glumi gusara neće odrasti u gusara.
Volite njihove laži
Mala deca lažu da bi izrazila želje i da bi pokušala da kontrolišu svoj svet. To nije kriza morala. Prevedite laži svog deteta u ono što dete misli:“Ti bi stvarno volela da se to tako desilo, zar ne?“
Dete možda samo pokušava da kaže ono što misli da je ispravno. Mnoga deca lažu da bi udovoljila odraslima. Zato budite mirni. Naučite dete da ste najsrećniji kad vam kaže istinu.
Kada i ako ovo čujete od deteta, setite se ko to govori – besno malo dete, i nemojte uzimati to k srcu. Pređite preko grubih reči i fokusirajte se na osećanja koja stoje iza njih. „Jao, stvarno si ljuta na mene. Tako si ljuta da vičeš da me mrziš.“
Samo ovakvim zaključkom možete pomoći i detetu i sebi da se smirite. Dete je verovatno ljuto jer ste mu postavili stroga ograničenja, i zato samo zadržite fokus i nemojte da vas slomi. Ljutom detetu je potrebna pomoć da izrazi osećanja na pravi način.
Pustite decu da psuju
Mnoga deca vole da izgovaraju zabranjene reči. Pustite ih – ali u kupatilu, na primer. Dajući detetu mesto na kom bezbedno može da izgovori bilo kakve, manje ili više, ružne reči (budala, glupak, kreten, govno ili nešto još gore), ispunjavate potrebu deteta za istraživanjem i ispoljavanjem snage a nećete morati to da slušate.
Ovako pomažete detetu da nauči šta je primereno a šta nije. Pored toga, totalne zabrane jako retko funkcionišu. Deca vole uzbuđenje i nalet moći koji dobijaju kada psuju a vi ste to zabranili.
Nabavite znake
Negde oko 3. godine, postaje normalno da se deca međusobno dele na dečake i devojčice tokom igre. To obično traje narednih sedam godina. Predškolska deca ponekad uspostavljaju svoj polni identitet isključivanjem drugih iz igre, tako da možete čuti „ne mogu devojčice“ ili „ovo nije za dečake!“
To je u redu i ne predstavlja nikakvu pretnju ravnopravnosti. Ove izjave su samo jedan način na koji deca grade prijateljstva i shvataju „ja sam devojčica a on je dečak“.
Prestanite da govorite
Deci nisu potrebne isprazne hvale poput samo “bravo“. Naučnici su utvrdili da deci uopšte nije potrebno puno hvaljenja sa strane.
Ono što je stvarno važno je ono što dolazi iznutra, kada deca hvale sama sebe. Možete pomoći detetu da razvije zdravu, unutrašnju hvalu za sebe tako što ćete naglasiti ono što je dete uradilo. „Na ovoj slici si koristila mnogo boja“ ili „vidi koliko si se visoko popela.“
Deca grade samopouzdanje probanjem raznih stvari i rizikovanjem. Uloženi trud i napor su mnogo značajniji od pohvale.
Dečaci mogu da nose suknje
Devojčice danas imaju slobodu da se igraju bilo čega i da oblače bilo kakvu odeću. Dečaci ne. Zašto ne? Mnogi dečaci, a naročito oni predškolskog uzrasta vole da probaju cipele na štiklu i pretvaraju se da su devojčice tokom igre. Dozvolite im to.
Igra koja ukršta polne uloge je kreativna i bezazlena. Nemojte previše pridavati pažnje tome. Poštovanjem ideja svog deteta pokazujete da ga poštujete kao ličnost. Vaše dete će odrasti kako treba.
Šta vi mislite o ovim savetima? Da li negde prepoznajete svoj instinkt?