Da li ste ikad razmišljali koje su to stvari koje nas određuju kao dobre roditelje? Svi mi imamo svoje pristupe, nekad različite, nekad slične, ali uvek sa jedinstvenim ciljem. Podizanje sretnog, zdravog deteta.
U postizanju tog cilja možemo delovati instinktivno, promišljeno, možemo koristiti tehnike naših roditelja. Roditeljstvo je jedno od najistraženijih područja društvenih nauka. Dobro roditeljstvo podstiče razvoj empatije, iskrenosti, samopouzdanja, samokontrole, ljubaznost i vedrinu. Kako kaže dr. Stajnberg, ugledni profesor psihologije sa Univerziteta Templ u Filadelfiji, ono takođe promoviše intelektualnu znatiželju, motivaciju i podstiče želju za postignućem. Dobro roditeljstvo pomaže u zaštiti dece od razvoja anksioznosti, depresije, poremećaja ishrane, antisocijalnog ponašanja, upotrebe alkohola i droga.
Kako onda to postići? Kako doći do univerzalnog stila? Pročitajte 10 principa dobrog roditeljstva koje navodi dr. Stajnberg:
Vaše ponašanje je jako važno.
Bilo da je u pitanju vaše ponašanje ili način na koji vi tretirate druge ljude, vaša deca uče od vas.
“Ovo je jedan od najvažnijih principa”, objašnjava profesor Stajnberg. “Ono što vi radite pravi razliku u odgoju vašeg deteta”.
Nemoguće je pružiti previše ljubavi.
“Jednostavno nije moguće razmaziti dete ljubavlju”, piše Stajnberg.
“Razmaženo dete nikada nije posledica prevelike ljubavi. To je uglavnom posledica davanja detetu stvari umesto ljubavi”.
Uključite se u život vašeg deteta.
Da bi se uključio, roditelju treba vreme i naporan rad, a to često znači dosta promišljanja i preraspodele svojih obaveza i prioriteta. To često znači žrtvovati ono što vi želite da učinite za ono što vaše dete treba da učini.
Veoma je važno da ste prisutni kako fizički tako i psihički. Međutim, biti uključen ne znači npr. raditi detetu domaći zadatak. “Domaći zadatak je alat za nastavnike kako bi znali da li dete uči ili ne”, kaže Stajnberg, i dodaje “Ako vi radite domaći, ne dopuštate nastavniku da sazna kako dete uči.“
Prilagodite svoje stil roditeljstva tako da odgovara vašem detetu.
Držite korak sa razvojem svog deteta. Vaše dete raste. Razmislite kako godine utiču na ponašanje deteta.
“Isti intelektualni rast koji čini vašeg trinaestogodišnjaka znatiželjnim u razredu je to što ga tera da konstantno argumentuje za večerom”, piše dr. Stajnberg.
Uspostavite i postavite pravila.
“Ako ne korigujete ponašanje vašeg deteta dok je malo, ono će imati problem da nauči kako da se ponaša kada bude starije i kada vi niste u blizini. U svakom trenutku bi trebalo da budete u mogućnosti da odgovorite na ova tri pitanja: Gde je moje dete? Ko je sa mojim detetom? Šta moje dete radi? Pravila koja dete nauči od vas će oblikovati pravila koja će dete primenjivati na sebi.”
Dr. Stajnberg naglašava da ne smemo previše da kontrolišemo svoje dete i već mu treba dozvoliti (posebno u srednjoškolskom uzrastu) da pravi vlastite izbore.
Podstičite nezavisnost kod svog deteta.
Postavljanje ograničenja pomaže detetu da razvije osećaj samokontrole. Podsticanje samostalnosti pomaže u razvoju osećaja samousmerenja. Da bi dete bilo uspešno u životu, biće potrebno oboje.
“Sasvim je normalno da deca traže autonomiju“, kaže profesor Stajnberg. “Mnogi roditelji greškom izjednačavaju dečju želju za nezavisnošću sa buntovništvom ili neposlušnošću. Deca se bore za nezavisnost jer je to deo ljudske prirode. Radije žele osećaj da kontrolišu stvari nego da se osećaju pod kontrolom nekog drugog.”