Znate one trenutke kada vas dete prosto izluđuje jer nikako da vas posluša? Umesto da tada izgubite živce i dobro se izderete pokušajte da primenite ove jednostavne i sasvim logične korake koji će vam pomoći da ostanete smireni.
Možete postaviti određene granice i biti sasvim jasni i bez povišenog tona. Pridržavajte se ovih 10 koraka:
Udahnite
Udahnite. Izdahnite. Ponovite više puta. Ponekad je samo dovoljno da se malo ohladite.
Kada dete zamolite da nešto uradi i to već 100 puta, a ono vas ne posluša, vaša krv počinje da ključa i vi ludite! Umesto da se izderete, prvo se samo okrenite i udahnite duboko. Ako ste nervozni i ljuti, vikanjem ćete to preneti i na dete. Pre nego što mu se obratite, duboko udahnite i razmislite o onome što ćete reći.
Slika: lululemonathletica/flickr.com
Skrenite pažnju detetu na njegovo ponašanje
Svi mi imamo dobru decu, samo se, ponekad, njihovo ponašanje otme kontroli. Kada decu učite da voze bicikl, da li se derete na njih kada ne uspeju iz prvog puta? Naravno da ne. Sigurno ih ohrabrujete i podržavate. Neka vam to bude reper i za učenje disciplini. Nemojte da vam kazna bude alatka za učenje. Kada hoćete da naučite dete da nešto ne radi, skrenite mu pažnju na njegovo ponašanje i iskoristite priliku da mu pokažete zašto to nije dobro.
Slika: foamcow/flickr.com
Budite ozbiljni ali ne i zli
Umesto da vičete, koristite čvrst ali nežan ton kada detetu dajete instrukcije ponašanja. Instrukcije koje imaju najviše uspeha kod dece su, u stvari, one koje su prilično nežne. Kada govorite smirenim ali čvrstim i odlučnim tonom, deca ulažu napor da vas čuju, a uglavnom će vas i poslušati. Što smirenije i nežnije pričate, više će uticaja imati vaše reči. Ne samo što će dete brže primiti k znanju vaše instrukcije, već nećete morati da gubite glas prenoseći ih.
Slika: ulricaproduction/flickr.com
Pomozite detetu da razume i verbalizuje osećanja
Pre nego što izgubite strpljenje zbog ponašanja deteta, pokušajte da shvatite šta je uzrok. Jedan od glavnih razloga zašto se mala deca loše ponašaju je zato što, jednostavno, nisu naučila kako na drugi način da iskažu svoja osećanja. Cilj roditelja bi trebalo da bude da svoju decu nauče kako da na pravi način samostalno izraze svoja osećanja a da to ne utiče na njihovo ponašanje. Sledeći put kada Petar gurne dečaka koji uzme njegov auto, umesto „Prestani! Ne udaraj ga!“ vi mu objasnite zašto je to što je uradio loše. „Petre, razumem da si ljut na drugara jer ti je uzeo auto. U redu je biti ljut, ali kada si ljut onda se drugaru kaže „ljut sam“, ali se ne gura.“
Slika: niklashellerstedt/flcikr.com
Odredite jasne granice i držite ih se
Neizvršavanje izgovorenih pretnji će decu navesti da vas testiraju – a vas razljutiti. „Ana, ugasi TV!“ Pet minuta kasnije ona i dalje gleda TV. „Ana, ozbiljna sam, ugasi TV inače ćeš u sobu.“ Pet minuta kasnije ona još uvek gleda TV. „Ana, ozbiljna sam…“ Isprazne pretnje neće imati učinak. Deca vrlo dobro znaju vaše granice i ignorisaće vas. A vi ćete biti isfrutrirani i vikaćete. Ali ovo se lako može izbeći. Uspostavite jasna pravila. Kada najavite kaznu za neprimereno ponašanje, sprovedite je.
Slika: modashell/flickr.com