Predstavljamo vam popis negativnih stavova ili iskrivljenih percepcija koje truju i jako kvare vaš život. To su nerealna negativna uverenja o vama samima, vašem životu i ljudima u njemu.
Ova lista se zasniva na spisku kognitivne distorzije, koju je prvi predložio David Burns, pomoćni profesor sa Katedre za psihijatriju i bihejvioralne nauke na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford. Ovakva vrsta razmišljanja dovodi do depresije, ozbiljno narušava vašu produktivnost i lišava vas vašeg mira i sreće. Ukoliko uspete da eliminišete ove negativne stavove moćićete da se nosite sa svim izazovima u životu i da imate zdrave odnose sa sobom i sa drugima.
Pogledajte da li ste “krivi” za neki od ovih stavova:
Razmišljate ekstremno – ‘sve ili ništa’ uslovljavanje
Klasifikujete svoje kvalitete i dostignuća u kategorijama crno ili belo. Najmanja nesavršenost će prouzrokovati da odlučite da ste potpuno neuspešni i dovešće do toga da se osećate kao gubitnik. To je osnovni oblik perfekcionizma – najčešće vrlo nezdrava osobina.
Slika: Life Mental Health/flickr.com
Nakon jednog lošeg iskustva zaključujete da će se to stalno ponavljati
Ovo se zove “opšte generalizovanje”. Na primer, nakon što vaš brak nije uspeo, mislite da nikada više nećete moći da budete srećni u braku. Vi zapravo očekujete da vas neko vređa, kritikuje ili vara, bez obzira na to ko vam predlaže brak. To je zato što se tu ne radi o njemu, već se radi o vašim očekivanjima.
Slika: Jessia Hime/flickr.com
Razmišljate negativno
Ukoliko sami prisustvujete ili čujete o nekom lošem događaju, dešava se da odaberete taj negativni događaj i uveličate ga do džinovskih razmera tako da i sve svoje doživljaje vidite samo sa tamne strane.
Sledeća uverenja su uobičajeni primeri ovakvog stava: vi ne očekujete da vam se desi ništa dobro, jer ste odrasli u problematičnoj porodici i okruženju. Zatim, ukraden je auto vašem komšiji i vi odmah mislite da je svet pun lopova i da život u njemu generalno nije siguran.
Slika: pedrosimoes7/flickr.com
Odbacujete sve pozitivno ili umanjujete njegov značaj
Ovaj stav je još ekstremniji od prethodnih jer ne samo da stalno živite u negativnosti, nego i stalno odbacujete sve pozitivne stvari koje vam se događaju.
Primer za to može da bude neko ko veruje da je sam i da ga niko ne voli, jer nema prijatelja. U isto vreme ta osoba može da ima dobar društveni život, recimo na poslu gde su kolege prijateljski nastrojene, brižne i pune razumevanja. Ipak, osoba sa ovim uverenjem uvek će misliti da oni ne treba da se računaju, jer su to samo kolege s posla.
Slika: pedrosimoes7/flickr.com
Ishitreno donosite zaključke
Donosite zaključke na osnovu tuđeg mišljenja o vama, bez činjeničnih dokaza. Na primer: smatrate da vas je neko pogledao sa visine jer ste se vi tako osjetili. Nemate nikakav dokaz za to i sve je u stvari proizvod vaše nesigurnosti koja čini da se tako i osećate.
Drugi primer može da bude, recimo, kada vam vaš prijatelj ili partner ne uzvrati poziv. Možete ishitreno doći do zaključka da tu osobu uopšte ne interesujete ili da vas izbegava, a ni na trenutak pomisliti da ste joj u stvari važni i da su razlozi nejavljanja potpuno druge prirode. I onda, iako patite, ipak odlučujete da ćete zadržati svoj ponos i tu osobu od sada izbegavati. Kasnije saznajete da on/ona nikada nije ni dobila vašu poruku.
Slika: heinltier/flickr.com
Trik sa dvogledom
Kada gledate na svoje greške vi ih uveličavate, predimenzionišete stvari van svake mere. Kada gledate na dobre stvari koje radite, umanjujete njihov značaj do nule. Potpuno je bespotrebno reći da je ovo odličan primer vaše inferiornosti i da “dvogled ponekad treba da okrenete i na drugu stranu”.
Slika: sean dreilinger/flickr.com
Emocionalno razmišljate
Emocionalno razmišljanje je slično ishitrenom donošenju zaključaka, ali dok se donošenje zaključaka odnosi na vašu vezu sa spoljnim svetom, emotivno zaključivanje se odnosi na vaša uverenja o samom sebi.
Osećate se krivim i tako i zaključujete. Kriva sam, iako ne postoji ništa što bi to vaše uverenje i podržalo. Osećate se glupim, pa ste, naravno i uvereni da je to istina, uprkos činjenicama o svim vašim dostignućima koje ste pokazali i koja govore potpuno suprotno.
Slika: Carolina Tarre/flickr.com
Ne dosežete svoje vlastite standarde
Postavljate sebi nerealno visoke standarde i osećate se jako loše kada ne uspevate da živite po tim standardima. Mučite sebe stalno s time šta treba, a šta ne treba uraditii. Ali, pošto su standardi nerealni , nikada ih ne možete ni dostići i to vas dovodi do toga da se osećate sve gore i gore.
Slika: Lel4nd/flickr.com
Etiketirate sebe
Dajete sebi etikete koje se baziraju bilo na nekim neprijatnim događajima, kao što su vaši neuspesi iz prošlosti, ili jednostavno na osnovu onoga kako se osećate. Na primer, možda ste etiketirali sebe kao gubitnika pošto ste pali na ispitu u srednjoj školi i ova etiketa uvek ostaje sa vama i postaje vaša realnost. Ovakav način davanja etiketa samom sebi je posebno opasan.
Slika: Stephan Geyer/flickr.com
Preuzimate odgovornost za stvari koje ne možete da kontrolišete
Ovo se dešava kada lično shvatite stvari i smatrate se odgovornim za događaje koje ne možete da kontrolišete ili ne kontrolišete u potpunosti. Primer za ovo može biti žena koja sebe smatra lošom majkom kada njeno dete nema dobre ocene u školi. Detetova knjižica je naizgled dokaz njenog neuspeha, što nije tačno, jer postoji još stotinu uticaja koji mogu stvoriti ovaj problem u detetovom životu.
Slika: Recovering Sick Soul/flickr.com
Izvor: www.zenasamja.me