Kao roditelji, deci govorimo razne stvari u nadi da će bolje i zdravije jesti. Ali, ponekad i dobronamerni komentari u stvari imaju negativan uticaj i treba dva puta da razmislimo pre nego što ih izgovorimo.
Evo nekoliko takvih rečenica, objašnjenja kako ih deca tumače i šta su bolje alternative:
Vidi kako tvoja sestra/brat/drugar jede! Zašto ti nećeš?
Prevod: “On/ona su bolji od mene u jelu.“
Šta je bolje reći: “Znam da možeš, dušo! Treba malo vremena i probe ukusa jer je nova hrana, ali znam da voliš to.“
Zašto: Umesto da kod deteta izazivate osećaj inferiornosti, ulijte mu samopouzdanje da može da pojede i da će zavoleti hranu u svom ritmu. Podsticanjem ćete izazvati pozitivnija osećanja.
Slika: Marcin Bajer/flickr.com
Ih tako si izbirljiv!
Prevod: „Ja ne valjam. Možda ta izbirljivost nikad neće proći!“
Šta je bolje uraditi: Nemojte da usmeravate pažnju na izbirljivost. Umesto toga, neka jelo bude uživanje.
Zašto: Izbegavaje da decu nazivate i obeležavate kao izbirljivu jer je to normalan deo razvoja koji prolazi a sama „etiketa“ može da ostane.
Slika: Tom&Katrien/flickr.com
Poslednji put ti kažem da ne možeš da dobiješ sladoled!
Prevod: “Nikada neću ponovo jesti sladoled!”
Šta je bolje reći: „Nećemo sada da jedemo sladoled jer smo na pola ručka (ili tek treba da ručamo itd.). Ali, ješćemo sladoled kasnije za desert (i neki drugi dan itd.).“
Zašto: Deca mnogo bolje prihvataju ne kao odgovor ako znaju zašto ne mogu nešto da dobiju i kada će moći.
Slika: Lucas Stanley/flickr.com
Nisi dovoljno jeo/la. Pojedi još malo i možeš da ustaneš od stola.
Prevod: „Mama/tata/prazan tanjir (čitajte: eksterni signali) mnogo bolje znaju kad sam gotov sa jelom nego što mi to moj unutrašnji osećaj govori.“
Šta je bolje reći: „Budi siguran/na da si dovoljno pojeo/la jer sledećeg obroka neće biti do (doručka, ručka, užine, večere itd.)“
Zašto: Kada deca odlučuju o tome koliko jedu ona nauče da upravljaju osećajem gladi (imajte u vidu da će im biti potrebno vreme i greške).
Slika: Sean Dreilinger/flickr.com
Ako pojedeš povrće možeš da jedeš slatkiše.
Prevod: „Jedva čekam dan kada neću morati da jedem povrće nego ću odmah na slatkiše!“
Šta je bolje uraditi: Umesto da nagrađujete dete slatkišima, ponudite mu povrće češće i oblikujte donošenje zdravih odluka u israni.
Zašto: Istraživanja pokazuju da deca nauče da više vole hranu koja im se predstavlja kao nagrada nego onu koju ih roditelji teraju da jedu. To nije vaš cilj.
Slika: thevancast/flickr.com
Odlično! (pošto je dete pojelo više nego obično)
Prevod: „Mama i tata su ponosni na mene kada pojedem više ili sve iz tanjira.“
Šta je bolje reći: „Uvek lepo jedeš kada slušaš svoj stomak.”
Zašto: Hvaljenje dece što jedu više njih uči da je kvantitet važniji od slušanja apetita koji varira od jela do jela.
Slika: nvainio/flickr.com
Jedi ovo! Dobro je za tebe.
Prevod: “Ovo mora da je ružnog ukusa.”
Šta je bolje reći: “Ovo je stvarno dobrog ukusa. Liči na ono što ti voliš.“
Zašto: Istraživanja pokazuju da ukus ima veliki uticaj na dečiji izbor hrane. Zato je dobro da odeci dajete informacije baš o ukusu kako biste ih motivisali da je jedu.
Slika: bookgrl/flickr.com
Ako si dobar u prodavnici dobićeš kolač! / Ako ne prestaneš nema sladoleda večeras.
Prevod: “Svaki put kada sam dobar treba da dobijem nagradu.“
Šta je bolje uraditi: Unapred deci stavite do znanja koje sve posledice mogu da očekuju ako ne budu dobra u određenim situacijama i ne mešajte hranu u to!
Zašto: Samo razmislite o dugoročnim posledicama stalnog nagrađivanja dece hranom. Čak i istraživanja pokazuju da odrasle osobe koje se sećaju da su nagrađivane i kažnjavane hranom imaju više šanse da budu gojazne i uglavnom imaju nezdrav odnos prema hrani.
Slika: Jeff Archer/flickr.com
Kod nas se torta ne jede često jer nije dobra za tebe.
Prevod: “Meni se sviđa sve što je loše za mene (loše=zadovoljstvo)“
Šta je bolje reći: “Torta nije hrana koju uvek jedemo. Ješćemo je ovog vikenda na rođendanu kod Marka npr.“
Zašto: Označavanje hrane kao dobre i loše kreira određene predrasude o jelu. Umesto toga, učite decu kako da ubace hranu koju žele u svoj život tako što će voditi računa koliko često se nešto jede.
Slika: Nathan Jones/flickr.com
Ne sviđa ti se večera? Hoćeš da ti napravim nešto drugo?
Prevod: “Ne moram nikad da rizikujem sa hranom i jedem ono što mi se možda ne sviđa jer će mama uvek napraviti nešto drugo!“
Šta je bolje reći: “Svi jedemo istu večeru, ponekad ima ono što se tebi sviđa a nekda ono što se nekom drugom sviđa.“
Zašto: Zajednički porodični obroci decu uče da je jelo porodična stvar i ohrabruje ih da vremenom prihvate raznoliku hranu.
Slika: Kyle Mahaney/flickr.com
Mrzim šargarepu/grašak/kajsije itd. Odvratne su!
Prevod: „Ako se mami/tati to ne dopada mora da je stvarno odvratno!“
Šta je bolje reći: „Mama sada to ne može da jede ali znam da je ukusno. Probaj!“
Zašto: Svako ima neku namirnicu ili jelo koje ne voli, ali to ne mora da znači da se to isto detetu neće svideti. Treba mu dati priliku da proba. Ne treba kreirati predrasude o hrani.
Slika: Sean Dreilinger/flickr.com
Nemoj to da jedeš – bićeš debeo/la!
Prevod: „Biti debeo je najgora stvar na svetu. Svi debeli ljudi su grozni!“
Šta je bolje reći: „To ima mnogo kalorija i nije baš najbolji izbor za zdravo telo. Bolje je da pojedeš samo malo.“
Zašto: Decu treba učiti da vode računa o količini. Jedan čips (ili čak pet) neće nikoga udebljati ali puna kesa svaki dan je druga priča. Pored toga, ljude i njihova tela ne treba deliti na debela i mršava. Telo je bolje definisati kao jako, zdravo, brzo, sposobno, aktivno itd.
Slika: Mikael wiman/flickr.com
Da li vi govorite deci nešto što ne bi trebalo i da li su vama roditelji govorili slične stvari?