Mama Kejt Hanter opisuje svoj roditeljski stil kao opušten i objašnjava zašto to funckioniše. Povod su mnogobrojne zamerke koje roditelji dobijaju dok su njihova deca i dobro nahranjena, i dobro vaspitana, i voljena. Da li vam to zvuči poznato?
Kako bi uverila roditelje da im dobro ide i da treba da veruju u sebe izdvojila je nekoliko pravila koja prate opušteni roditelji kako ne bi izgubili glavu:
Ne trošim ni 10 sekundi na žaljenje svoje dece.
Osim ako ne krvare ili povraćaju ja se ne uzbuđujem zbog njih. Ako propuste zabavu jer nismo tu ili budžet omogućava da idu na gimnastiku ili balet ali ne i na oba sporta, to jeste šteta ali ne baš tolika. Suze oko toga što dete nije u razredu sa najboljim drugarom su protraćene suze a propuštanje finala X faktora jer se dešava kasno u nedelju uveče nije vredno pisanja uredniku programa.
Slika: thebarrowboy/flickr.com
Jesi poseban, ali ne toliko.
Smatram da ako se dete upiše u školu ili na neki sport, treba time i da se bavi. Ako njegovo odeljenje radi po jednom planu, i ono će raditi po njemu. Ako se očekuje da svi plivaju na karnevalu i moje dete će plivati. Čak i da mu se to ne dopada! Na kraju krajeva, dobri plivači moraju nekoga da pobede tako da je to način da moje dete pomogne njima da se osećaju bolje. Verovatno ta deca nisu toliko sjajna u nečem drugom pa im treba pružiti mogućnost uživanja u njihovom trenutku.
Slika: Evonne/flickr.com
Izađi napolje.
Ovo nije uvek moguće za sve ali ako je moguće za tebe, preporučujem ti da to uradiš. Dvorište i napolje imaju mnogo prednosti: deca imaju bolji apetit, podstiču maštu a sama kuća je urednija. Naravno, napolju je deci potrebna i neka zabava pa će biti potrebno nešto kupiti ili im dati stare šerpe i lonce, bicikle itd. A najbolje je okupiti i drugu decu. Zato upoznajte komšije i otvorite im svoj svet. Budite jasni oko toga da decu zovete na igru a ne da ih stalno hranite.
Slika: CCK_mom/flickr.com
U redu je nekad ugoditi sebi.
Kada mi je za ćerku ponuđeno mesto u vrtiću koji je bliži našoj kući a ne u onom u koji je išao sin, ja sam to oberučki prihvatila iako je postojala dilema oko toga da li je program dovoljno dobar. Jedna mama me je pitala „Nećeš stvarno kompromitovati obrazovanje deteta zbog toga što je tebi tako lakše?“ a ja sam joj rekla „Naravno.“ Radi se o vrtiću. Sin mi ide u školu a trudna sam sa trećim detetom. Svaka ušteda u vremenu za mene je neprocenjiva. Za sada nema loših efekata moj „drugorazredni“ vrtić.
Slika: emm freeman portraits/flickr.com
Učionice su za decu.
Pokušavam da se ne mešam u školske stvari, verujem profesorima i njima prepuštam da rade svoj posao. Takođe, verujem da deca treba da imaju priče iz škole – šta se dešavalo u samoj školi, na žurci, na igralištu itd. Ako sam ja uvek tu šta će da mi pričaju? I potrebno je da imaju i dobre i loše doživljaje.
Slika: US Department of Education/flickr.com
To da ne mogu da budem na više mesta odjednom nije izgovor već činjenica.
Deci odlično polazi za rukom da vas ubede da su baš SVI roditelji bili na sportskom dešavanju i da SVE mame kupuju maske za maskenbal a samo ono pravi nešto. To nije tačno! Budite tu kada možete i zagrlite ih i izvinite se kad ne možete.
Slika: Anit Hart/flickr.com
Treće dete retko dobije lude proslave rođendana ali to je u redu.
Poznajem roditelje koji se lome kako bi sva njihova deca imala isti tretman kao i prvo dete. To je skupo, iscrpljujuće i nema svrhu. Ili to nisu sami doživeli ili se ne sećaju. Kada je moje najmlađe dete videlo fotografije sa suludog prvog rođendana svog starijeg brata ja sam je podsetila da ona redovno ide u krevet posle 21h što njen brat nikada nije mogao sa 5 godina. A videla je čak i Heri Poter filmove zašta ja sigurno neću dobiti orden.
Slika: Tim Pierce/flickr.com
Deca nisu slatkiši poput torte već su više improvizovani ručak.
Deca su više u stilu onog ručka koji improvizujete usput, dok pravite. Poznajem ljude koji se ne slažu sa tim jer oni i recepte rigorozno prate. Ti ljudi se stresiraju čak i kada je neki sastojak jednostavno nedostupan ili su zaboravili da ga kupe. Provode vreme proveravajući kroz vrata rerne kako im jelo napreduje.
Oni koji improvizuju rade sa onim što imaju. Naravno, postoje neka opšta pravila – sastojci bi trebalo da su manje više slične veličine i tipa itd. – ali rezultat je veoma ukusno i uzbudljivo jelo, a najbolji deo je da nikad nema dva ista.
Slika: Vernon Swanepoel/flickr.com
Koliko ste vi opušteni?