Niko ne voli da pogreši, greške su dosadne i usporavaju nas na putu ka cilju. Ali, svi greše. Teško da postoji osoba na ovom svetu koja sve može da uradi iz prve i bez greške. I to je sasvim u redu.
Dete treba da nauči da niko nije savršen i da ni ono ne treba da teži savršenstvu. Niko svoje ciljeve ne postigne odmah, potrebno je puno vežbe i grešaka na tom putu. Ako ovo usvoji znaće da ceni proces i put ka uspehu a ne samo krajnji rezultat, znaće da ne treba da odustaje lako i znaće da može da se ispravi i popravi, a znaće i da nađe rešenje.
Sledeći saveti će vam pomoći da dete naučite da prihvati svoje greške i izvuče najbolje iz njih:
Pazite kako reagujete na greške vašeg deteta
Suzdržite se od prevrtanja očiju, dranja, nervoze, ljutnje, uzdisanja i sličnih reakcija koje detetu samo povećavaju osećaj krivice. Možete biti razočarani, ali ostavite to osećanje po strani, kontrolišite vašu reakciju i poruku koju ona šalje detetu.
Umesto ukora koji će izazvati sram skoncentrišite vašu energiju da detetu kažete kako da sledeći put nešto uradi bolje. Cilj treba da bude da dete shvati šta da ne uradi ponovo bez nametanja osećaja krivice ili postiđenosti.
Objasnite detetu da se uči iz grešaka
Istina je da ne treba odustati kod prvog neupeha, iz grešaka se uči i moguće je probati na drugi način. Zato, kada vašem detetu nešto ne ide od ruke, stimulišite ga da proba drugačije.
Greške nam govore da nešto ne funkcioniše, da radimo kako ne treba i da moramo da smislimo drugi način. Greške nisu kamen spoticanja i ne znače neuspeh. Objasnite detetu da ne gubi strpljenje i ne ostavlja sve čim pogreši već da na grešku gleda kao na učitelja koji pokazuje prstom u drugom pravcu.
Naučite dete kako da se izbori sa frustracijom
Greške nerviraju i znaju da frustriraju, čak i decu. Najbolje što možete da uradite je da kad takve situacije naiđu podsetite dete šta može da uradi. Na primer, bilo da se radi o tome da ne uspeva da završi puzle koje je započelo ili da reši zadatak iz matematike uvek može da pita za pomoć. Važno je da dete zna da može sve da vas pita i da je to sasvim kul. Druga stvar je odmor. Ako je dete nervozno i jednostavno mu ništa ne ide i samo se sve više nervira od velike pomoći može biti pauza. Kada ponovo pokuša da reši problem videće ga sasvim drugačije.
Ono što takođe može da pomogne je zagrljaj. Naime, nekada reči nisu potrebne i možda je takva podrška ona koja odgovara vašem detetu.
Priznajte sopstvene greške
Pokažite detetu da i vi pravite greške. Ništa neće vredeti da ga učite da je u redu pogrešiti ako glumite savršenstvo.
To mogu biti male i očigledne stvari kao što su polomljena čaša ili prosuta voda na stolu ili nešto malo dublje kao što je izvinjavanje detetu nakon bespotrebnog dranja ili nekog drugog pogrešnog ponašanja.
Deca jako vole da slušaju priče o roditeljima kada su bili mali pa možete i te situacije iskoristiti da ispričate nešto što se vama desilo gde ste shvatili da ste pogrešili. Tako vaše dete neće pomisliti da je jedino koje zna da zabrlja.
Ne spašavajte dete svaki put kada greši
Svaki put kada izvučemo dete iz nekog problema oduzeli smo mu priliku da nešto nauči. Mnogo puta je lakše brzo rešiti stvar i zaustaviti dranje, nervozu, plakanje i sl. Međutim, dete lako može da se opusti jer zna da ćete uvek vi uskočiti da rešite stvari.
Umesto da spašavate, pokažite detetu da je ono odgovorno za određene stvari. Na primer, ne možete kupiti novu igračku ako je ono izgubilo staru zato što je nije vratilo na mesto nakon hiljaditog podsećanja. Nećete uvek biti uz dete da biste mu pomogli u životu, bolje da uči od malena kako da popravi sopstvene greške i nauči nešto iz njih.
Pohvalite dete kada prizna da je pogrešilo
Kada vam dete prizna da je uradilo nešto što ne treba, pre nego što mu održite lekciju, ne zaboravite da ga pohvalite jer je reklo istinu. Nije lako priznati sopstvene greške i slobodno podvucite to vašem detetu. Naravno da treba i da mu objasnite šta i kako treba da radi sledeći put, ali dozvolite mu i da shvati koliko je važno da se kaže istina.
Nučite dete da potraži razlog svoje greške
Nemoguće je da dete nauči nešto iz svojih grešaka ako ga ne stimulišete da se zapita u čemu je problem i šta nije uradilo kako treba. Potrebna je analiza koja će pronaći gde je nastala greška. Jedino ako se zna razlog zbog koga dete pravi i ponavlja neku grešku ta greška može da se ispravi i nešto iz nje nauči.
Na primer, možda nikako da popravi ocenu iz matematike i nervira se ali nije vežbalo na vreme i ne radi redovno domaći.
Pokušajte da nađete svetlu stranu greške
Iako to nije moguće uvek, kod određenih grešaka pozitivna strana postoji. Na primer, dete koje ne uspeva da odmah pravilno napiše slovo koje uči ne mora istog momenta da čuje da ne radi kako treba. Možete reći kako je “novo slovo baš interesantno” i može da koristi u nekom crtežu.
Naravno da ćete morati da ispravite i pomognete mu da vežba ali će dete biti više motivisano da nastavi da se trudi ako mu ne predstavite grešku kao nešto strašno već kao nešto od čega može da nastane nešto novo.