Ostati zdravog razuma nije bitno samo nama samima već i deci kojoj su naročito potrebni smireni roditelji.
Evo nekoliko osnovnih pravila koja će vam, ako ih usvojite, pomoći da sačuvate mirnu glavu kada deca plaču i histerišu.
Opustite se
Ko su po vama najbolji roditelji? Oni koji instiktivno znaju šta treba da urade ili kažu da bi deca bila srećna, samouverena i zadovoljna? Da li ste se ikad zapitali kako su tako dobri u tome? Sada razmislite o onima koji nisu tako sposobni? Zašto nisu?
Svi najbolji roditelji imaju jednu zajedničku crtu. Opušteni su. A onim najgorima uvek nešto smeta. Možda se nerviraju oko toga koliko su dobri roditelji ali uvek nešto koči njihovu sposobnost da budu stvarno dobri roditelji.
Na primer, ima roditelja koji su neurotično uredni i čistunci. Deca moraju da se izuju čim uđu u kuću inače će svet propasti. Postaju jako napeti ukoliko nije sve na svom mestu ili deca naprave nered. Deca ne mogu da se opuste i da uživaju u detinjstvu ukoliko imaju tragove trave ili fleku od kečapa na odeći.
S druge strane, stvarno dobri roditelji očekuju da njihova deca budu bučna, neuredna, da skaču, svađaju se, cmizdre i prljaju se. Njima je to normalno. Oni znaju da imaju 18 godina da ta mala stvorenja pretvore u zrele odrasle osobe i nigde im se žuri. Dovoljno je vremena.
Iskoristite svoje prednosti
Roditelji imaju naviku da se upoređuju sa drugim roditeljima, naročito kada su deca mala. Pitaju se šta je to što drugi rade, što drugi mogu a oni ne. U stvari, istina je da svaki roditelj radi nešto što neki drugi ne može samo što te stvari obično uzimamo zdravo za gotovo kada ih mi radimo a divimo se nekim drugim stvarima koje rade neki drugi roditelji.
Nema veze ako je drugi tata napravio svom detetu kućicu od drveta, ako je neka mama organizovala najbolji rođenda i sl. Razmislite šta je ono što vi radite sa svojom decom. Ako volite da im čitate priče menjajući glasove, akcente, dramatično šapućete i pravite zvučne efekte to je podjednako važno kao pravljenje kućice na drvetu ili igranje fudbala.
Važno je da znate u čemu ste dobri i da ste samouvereni u tome. Samo tako ćete moći da posmatrate druge roditelje kako rade stvari koje vi ne možete a da se ne osećate manje vredno. Čim osetite ljubomoru na njih podsetite sebe u čemu ste sjajni.
Svako pravilo ponekad može da se prekrši
Svi znamo da postoje pravila i procedure koji moraju da se poštuju ako ste roditelj. Ne dajte deci brzu hranu, ne smeju da ostanu budna do kasno, ne smeju da sede blizu tv-a…
Ali, ono što roditelji koji slede pravila znaju jeste da neka pravila mogu i da se prekše,uz dobar razlog. Deca ne treba da jedu brzu i lošu hranu ali nije kraj sveta ukoliko im date riblje štapiće ponekad kada, suviše umorni, dođete s posla.
Najbitnije kod ovog pravila je da shvatimo da je važnije da deca imaju smirene i pribrane roditelje nego nikad ne jesti riblje štapiće. Neki roditelji sebi komplikuju život slepo se držeći pravila stalno.
Zapamtite zauvek da je nemoguće sve postići
Šta biste želeli da bude vaše dete kada poraste? Balerina? Naučnik? Profesionalni sportista? Violinista? Glumac? Teško je biti siguran u nešto kad su mali, ali treba da imaju dovoljno opcija tako što ćete ih voditi na sve dodatne aktivnosti za koje pokažu interesovanje. Tako ne mogu kasnije da se žale da nisu uspeli u nečemu jer ih vi niste podstakli na to dovoljno rano.
Sve te dodatne aktivnosti ispunjavaju svaki dan tokom nedelje. Ali deca treba i da imaju vremena da se igraju napolju, da sama osmišljavaju igre ili jednostavno da leže i ne rade ništa. Stoga ograničite dodatne aktivnosti na, na primer, dve nedeljno i dozvolite im da sama izaberu koje dve ali i da odustanu od nečega ako im se ne sviđa. Ne moraju da uče da sviraju violinu ako ste vi to učili ili vam je žao što niste.
Normalno je da želite da pobegnete
Hajde da pričamo o tabuima. Smrt, droga, nepristojni ples…i najveći od svih: priznanje da nekada želite da pobegnete od svoje dece.
Naravno, strogo je zabranjeno priznati da vaše male dobrice mogu da budu pravi đavoli. Možete da se šalite sa tim ali ne smete nikada javno da kažete da ponekad želite da odete i odmorite se od njih. Umesto toga treba da uživate što čitate istu priču svako veče tokom tri meseca, da ih oduševljeno gledate dok trče i vrište oko vas i smejete se istoj šali koju ste čuli bezbroj puta.
Međutim, ako malo razmislimo, normalno je da nas nekada nerviraju tuđa deca što dovodi do zaključka da i naša mogu da nas iznerviraju. I to je sasvim u redu i normalno. I to tako treba prihvatiti. Svi roditelji se tako osećaju, nekad 50 puta dnevno, nekad dva puta nedeljno. To je prirodno i svaki roditelj koji tvrdi suprotno, laže.
Ne zanemarujte svoj odnos sa partnerom
Ovo pravilo je očigledno, ali ga nije uvek lako ispoštovati. Mnogim roditeljima je to samo prazno obećanje i malo njih uspeva da ga primeni u svakodnevnom životu. Ali, to je jedna od najvažnijih stvari i treba puno ulaganja ukoliko ne želite da sami preuzmete ulogu oba roditelja.
Volite dovoljno osobu pored sebe da imate dete s njom i stoga bi ona trebalo da bude najvažnija osoba u vašem životu. Možda zahteva manje pažnje i vremena nego dete, ali bi i dalje trebalo da bude objekat vaše ljubavi. Deca menjaju vaš odnos i više nego što možete da zamislite, ali za dvadesetak godina, kada deca odu od kuće, opet ostajete vas dvoje sami kao na početku. Ukoliko vam partner nije najvažnija osoba na svetu kad ostanete sami predstoji vam težak period. I deci će biti lakše da odu od kuće kada znaju da se roditelji vole. To im daje i neki elan da nađu partnera kojeg će voleti čak više nego vas.
Deo rešenja je organizacija. Pokušajte da izađete samo bar dva puta nedeljno. Ukoliko ne možete da priuštite bebisiterku zamolite druge roditelje da pričuvaju vašu decu pa sledeći put vi pričuvajte njihovu. Šetajte, idite u park, u restoran. Radite bilo šta. Idite bilo gde. Samo sačuvajte taj osećaj „samo nas dvoje“ koji je postojao pre dece.