Reč je jedna od najmoćnijih alatki koju imamo na raspolaganju. Reči koristimo da izrazimo ono što osećamo i mislimo, da ubedimo druge u nešto, da iscelimo rane, rešimo sukobe i međusobno se razumemo.
Ali, reči nisu ni svemoćne ni magične pa tako nekada jednostavno nisu dovoljne. Da bi reči imale efekta, potrebno je da sa druge strane bude osoba koja sluša. Kada ona nije spremna da popusti ni malo, reči će biti uzaludne. Da ne bismo gubili živce, strpljenje i unutrašnji mir, važno je da znamo da prepoznamo znakove koji nam govore da je trenutak da prekinemo raspravu.
Zapamtite, rasprava ima smisla samo ako može da se postigne dogovor. Cilj rasprave nije pobediti, već pažljivo sagledati stvari iz različitih uglova i rešiti dogovorom. Da bi se to postiglo potrebne su dve osobe spremne na analizu i razumevanje. U suprotnom, rasprava postaje bitka za to ko je u pravu, čime gubi svoj smisao.
Znači, vaša rasprava nema smisla kada primetite sledeće kod vašeg sagovornika:
Slika: Angelina Earley/flickr.com
Stalno traži izgovore
Osoba koja ne preuzima odgovornost i neprekidno traži izgovore nije spremna da napravi potreban korak za postizanje dogovora. Kada vaš sagovornik laže i koristi izgovore za objašnjavanje svojih reči ili ponašanja, on u suštini samo želi da se izvuče i odbrani lične interese, bez obzira na potrebe drugih.
Glumi žrtvu
Ako osoba sa kojim vodite raspravu zauzme ulogu žrtve, biće jako teško objasniti joj da i ona ima deo odgovornosti u bilo čemu što se desilo. Kada neko ne radi ništa osim što se žali na to što se dešava, okrivljujući druge, sudbinu ili “maler”, teško je da će zauzeti proaktivnu ulogu i napredovati u raspravi.
Nameće svoje mišljenje
Ima ljudi koji se osećaju superiorno u odnosu na druge i veruju da samo oni imaju prave argumente, da je njihova istina apsolutna. Ove osobe obično ne raspravljaju da bi postigle dogovor, već da bi nametnule svoje mišljenje, pa je sa njima jako teško razgovarati i napraviti korak napred.
Slika: Francesco/flickr.com
Ne pokazuje znakove empatije
Naš mozak je programiran da oseti empatiju. Neuroni se aktiviraju kad primetimo osećanje bola ili sreće kod ljudi oko nas. Zbog toga se i kaže da su osećanja “zarazna”. Empatija je jako važna u postizanju dogovora, bez nje je svaka rasprava osuđena na propast jer će se sagovornici kriti iza svojih pozicija i niko neće popustiti.
Slika: Never Edit/flickr.com
Vrši verbalni napad
Kada osoba postane agresivna bolje je odmah prekinuti razgovor jer je jako teško ubediti je da se urazumi. Agresivnost je znak da je emotivni deo mozga izgubio kontrolu pa je jako teško razumno razgovarati sa ovom osobom.
Optužuje
Dešava se da diskusije izazovu negativna osećanja, ali ako se osoba nada da može da postigne dogovor, ništa nije izgubljeno. Često, naročito u dugogodišnjim odnosima, jedna od dve osobe misli unapred da je bitka izgubljena, pa tako umesto da ima cilj da se nađe rešenje, ograničava se na upućivanje optužbi.
Nema poštovanja
Svaka diskusija treba da se odvija uz uzajamno poštovanje. Čak i ako su razmišljanja različita, svaki sagovornik treba da poštuje drugog i ne koristi reči koje omalovažavaju. Ako nije tako i osoba pređe granicu, bolje je završiti razgovor, bar dok se situacija ne smiri.