Svako učenje novih veština, uvođenje novih navika, bilo kakva transformacija, zahteva vreme i neku vrstu borbe – da li sa svojim nespretnim prstima, ili nesigurnim mislima, nije važno. Važno je da se ne posustaje. Roditeljstvo u tom smislu, predstavlja skup volje, strpljenja, i neprestanog rasta i menjanja. Menjanja naših pre-roditeljskih navika. Menjanja svih onih obrazaca ponašanja za koje smatramo da nam škode. Samo postavljanje pitanja – jesmo li dobri roditelji je korak u pravom smeru. Sama odluka da ćemo dati sve od sebe, da promenimo ono što škripi i ne čini nam dobro je veliki skok.
Nakon toga, najvažnije je da sebi damo dovoljno vremena za promene. Predlažemo 12 koraka i godinu dana vremena, uz toplu napomenu da budete nežni prema sebi, jer neuspeh i greške su sastavni deo svake promene.
Usporite
Dobro roditeljstvo, u svojoj biti, je stvoreno na jakoj i zdravoj povezanosti roditelja i deteta. Što će reći, vreme utrošno na stvaranje i očuvanje te veze je od velike važnosti.
Razmotrite upravljanje vremenom. Koliko vaša deca provode vremena u školi, vrtiću, sa bebisiterkama, na treninzima, u muzičkoj školi itd.? Koliko je vremena ostalo za vas? Koliko je vremena ostalo za porodicu, da se igrate, pogledate film, ispričate, provedete kvalitetno vreme zajedno? Ako vam ne ostaje mnogo vremena za porodicu, možete recimo, sesti uveče sa detetom i zajedno proći kroz gradivo za školu. Potrudite se da svi skupa, ustanete pola sata ranije, kako bi natenane odradili jutarnju rutinu i sl.
Slika: Natasha Mileshina/flickr.com
Budite prisutni i slušajte!
Kada umemo da slušamo, budemo prisutni i posvećeni, tada zaista upoznajemo nekog, tada ga razumemo, saznajemo šta ga motiviše, koja su mu nadanja, snovi, razočaranja. Svako nepoželjno ponašanje je rezultat uzburkanosti koja leži u nama. Kako bi upoznali našu decu, kao jedinstvene individue, moramo da naučimo da ih slušamo i dozvolimo da se njihova osećanja ispolje, a potrebe ispune, kako bismo izbegli najveću zamku roditeljstva, a to je: trenutno rešavanje nepoželjnog ponašanja, bez obaziranja na pravi uzrok.
Roditelji se često žale “Moje dete me ne sluša”. Zapitajmo se: da li mi slušamo njih? Svi mi, moramo da vežbamo da slušamo i da čujemo te onda uvažimo. Biti odrastao ne znači popuštati već dati dobar primer. Setite se, deca su povazdan bila i biće naše ogledalo. I ogledalo naših ušiju.
Slika: Gordon/flickr.com
Ne zaboravite da vas deca posmatraju
Dela su glasnija od reči! Deca nas posmatraju neprestano. Posmatraju šta radimo, kako se odnosimo prema drugima, kako se nosimo sa problemima, kako razgovaramo i gestikuliramo. Mi smo model prema kome se oni sami oblikuju. Oni su naše ogledalo, nakon sveg modeliranja. Pogledajte ih. To ste vi. Da li vam se odraz dopada?
Zapamtite – za našu decu mi smo savršena bića, te će naše ponašanje koliko god ono ponekad iskakalo iz koloseka dobrog, uvek uzimati za reprezentativno. Naravno da želite da vaša deca imaju samopoštovanje, da budu hrabra, svoja, empatična. Takav model morate i sami da pružite. Deca nas posmatraju i onda kada mislimo da ne. Potrudite se da ono što želite da oni sami budu, budete i vi.
Slika: smcgee/flickr.com
Udahnite duboko!
Život je često naporna aktivnost. Često nas sklopi u šaku i pusti da se borimo za vazduh. Pošto se u ovim pasusima, krećemo put promena, tako ćemo se ovog meseca neprestano podsećati da dišemo. Punim plućima. Zajedno sa svojom decom. Udahnite duboko, zagrlite momenat, cenite ga, budite prisutni.
Posmatrajte kako život dobija lepe nijanse, onda kada su nam pluća puna svežeg vazduha. Provetrite se. Smejte se glasno i prepustite se svojoj deci. Vreme provedeno u smehu i igri je veliki dar za celu porodicu. Napravite sopstvenu terapiju smehom. Priznajemo, jesu to seanse proizvod modernog doba, ali ove vaše su efektivne i povrh svega, besplatne.
Slika: Donnie Ray Jones/flickr.com
Odvojite vreme za povezivanje
Svakodnevnica ume da nas izbaci iz šina, koliko god se trudili da održimo kolosek urednim. Brz život, iz garaže u drugu garažu, iz škole na trening, sve aktivnosti, bez obzira na njihovu usmerenost na razvijanje naše dece, isto tako mogu da oštete našu vezu sa njim.
Jedan od najboljih načina da sačuvamo posebnu vezu jeste čitanje, i to čitanje pred spavanje. Ljubav prema knjigama i raznoraznom štivu se rađa upravo tu, u večernjim časovima, kada sve utihne. Večernja rutina koja uključuje priču pred spavanje će učiniti da kroz priču zaplovimo u avanturu, ušuškani zajedno u topli krevet sa detetom. Kakav divan završetak dana!
Slika: Amy Lucinda/flickr.com
Neka “ne” postane “da”!
Svaki dom je nalik na državu. Bezbednost i komfor obezbeđuju granice, u oba entiteta. Pravično roditeljstvo podrazumeva postavljanje granica čija je suština uhvaćena empatijom i razumevanjem, pre nego kontrolisanjem i naredbama koje za rezultat imaju roditeljsku strahovladu. Pokušajte, u stilu razvijanja novih navika da sva “ne” preobličite u “da”. Zvuči neverovatno, zar ne? Evo primera. Umesto da kažete: “Ne, ne možeš da jedeš sladoled pre večere!”, pokušajte sledeće: “Znam da obožavaš sladoled, volim ga i ja, hajde prvo da večeramo, a ti mi reci koji bi sladoled želeo/la da dobiješ posle večere?” Sama struktura rečenice poziva na saradnju, umesto da bude okidač za tantrum.
Slika: elizabeth pfaff/flickr.com