Ponekad očekujemo previše od dece. Očekujemo da slepo prate naše smernice, očekujemo da se ponašaju na određeni način, zanemarujući činjenicu da su živa bića, određenog senzibiliteta i karaktera. Naše vaspitne metode, mogu sasvim sigurno da se pokažu pogrešnim, ukoliko nisu u skladu sa senzibilitetom našeg deteta.
Na primer, zamislite sledeći scenario: imate težak dan na poslu, vašem šefu nije dan, vašim kolegama nije dan, mišljenja vam se razilaze, dogovor je nedostižan. Ne možete da dočekate da dođete kući, da istresete dan vašem partneru, da vam bude rame za plakanje, da vas uteši i razume. Napokon ste došli kući. Partner vas dočeka pitanjem “Kako ti je prošao dan?”, a vi za odgovor zafrljačite tašnu, rasplačete se i viknete koliko vas glas nosi. Vašeg partnera to rasrdi, dođe do vas i umesto da vas zagrli i uteši, on vikne na vas “Kako se samo usuđuješ da baciš torbu i da mi vrištiš! Idi u ćošak na pet minuta, a kada se smiriš dođi da razgovaraš sa mnom!”.
Kako biste se osećali? Bili ste željni pažnje i razumevanja, a vaš partner vas je odgurnuo i izolovao, jer je vaša osećanja shvatio kao napad na svoju ličnost i nije znao kako da se nosi s tim. “Time-out” i odlazak u ćošak vas sigurno ne bi motivisali da promenite ponašanje na bolje.
Sad zamislite svoje dete u toj situaciji. Zamislite kada primenite metodu “time-out” i izolujete ga onda kada ono iz nekog razloga ono izgubi stepljenje ili je imalo težak dan u vrtiću ili školi. Umesto utehe i razumevanja dobilo je izolaciju. Ova metoda, nažalost, decu uči da potiskuju osećanja, gutaju bes i kriju neprijatna osećanja od vas.
Ukoliko pripadate grupi roditelja koji sumnjaju u efikasnost ove i sličnih vaspitnih metoda, nudimo vam pet alternativnih načina koji ne ugrožavaju vezu sa detetom i pri tom imaju pozitivan uticaj na ponašanje.
Najbolje očekivanje je biti bez očekivanja.
Mnogi roditelji nemaju realna očekivanja kada je u pitanju detetovo ponašanje. Manja deca jednostavno nisu u stanju da zaustave tantrum. Za razliku od odraslih, ona zbog svoje zelene i nezrele prirode još uvek nisu sposobna da prepoznaju trenutak kada je društveno prihvatljivo da se smire.
Recimo, manje dete koje očekuje brata ili sestru nije namerno nevaljalo, već se bori sa osećanjima i njihovim spajanjem u rečenice, te izražavanjem istih. Ne zna da se izbori sa ljubomorom drugačije nego kroz nevaljalost.
Deca nisu minijaturne odrasle osobe. Ne mogu i ne treba da se ponašaju kao mi. Smanjite očekivanja kada je u pitanju ispoljavanje njihovih osećanja, podsećajući se da se kontrola osećanja i izražavanje emocija govorom, uči. Od koga deca uče? Od vas, roditelja. Tiha voda breg roni, te tako i staložen roditelj spreman na strpljiv razgovor podiže stabilno dete.
Posvećen roditelj je dobar roditelj.
Mnoga nepoželjna i neprihvatljiva ponašanja su rezultat nepovezanosti sa detetom. Dete koje se ne oseća voljenim zaslužuje da mu se pokaže i dokaže da je bitno, da nam znači i da je voljeno. Roditelj ima za obavezu da izgradi detetu samopouzdanje i da radi na tome da se dete oseća dobro. Česte kazne i striktne disciplinske mere čine da se samopouzdanje kod deteta uruši. Biti posvećen roditelj znači biti strpljiv, staložen i dosledan.
Kada dete uradi nešto što se vama ne dopada ili ispolji osećanje besa i agresivnosti, na način koji vi ne vidite kao prihvatljiv, recite mu da vam se ne dopada njegovo ponašanje, ali da ga uprkos tome volite i da ćete biti tu, da razumete i zajedno pobedite ružna osećanja. Posvećenost je mirno čekanje da oluja tantruma prođe. Posvećenost su zagrljaji i pridavanje važnosti njihovoj ličnosti, a ne trenutnom ponašanju.
Original kopije.
Od uticaja koji dolaze sa svih strana, najveći uticaj na vaše dete imate vi. Ukoliko primetite da vaše dete na svaki izazov reaguje vikom, zapitajte se kakva je vaša inicijalna reakcija na problem. Da li vičete? Da li ste nervozni? Da li su vaše reakcije nagle? Velike su šanse da je sve te reakcije, dete, narodski rečeno, pokupilo od vas.
Ako želite da podignete i vaspitate dete kao ljubaznu, strpljivu i voljenu individuu, morate i sami da budete baš takvi. Jedino ste tako dobar model. Primetili ste da je ponašanje vašeg deteta posebno nezgodno i teško za kontrolisanje? Posvetite vreme prvo sebi, sagledajte što objektivnije možete vaše ponašanje, popravite sve što se popraviti može kod vas, a onda se posvetite detetu. Priznajte mu svoje slabosti i zajedno radite na menjanju nepoželjnih obrazaca.
Kretivnost je tražena aktivnost.
Kada je vaše dete ljuto ili nervozno morate mu pre svega dati vreme da se smiri. Bez obzira na godine – bili stari ili mladi, niko ne može da rezonuje niti sluša kada ga obuzmu emocije koje posmatramo kao loše. Jednom kada se smiri, oduprite se nagonu za očitavanje bukvice. Pronađite kreativniji način za razgovor sa detetom, kako bi vaspitna metoda bila pozitivnija i produktivnija.
Na primer, osmislite priču koja govori o izlaženju na kraj sa izazovnim emocijama. Igrajte se uloga. Napravite predstavu sa istim scenarijem i podstaknite dete da oponaša način na koji bi trebalo da odreaguje. Ako smatrate da vaše dete može da nacrta emocije i da ih prenese na papir, sedite zajedno i crtajte.
Zen kutak.
Tiho i mirno mesto u kući sa smirujućim efektom je sjajno rešenje za uzburkane emocije. Nađite kutak u kući koji može da bude vaš zen kutak. Možete da stavite gomilu mekanih jastuka, plišane igračke, knjige, sve što može da isijava mir i da bude uteha. Ohrabrite dete da svaki put kada ga obuzmu emocije ljutnje, agresivnosti i besa, ode u kutak, i da se opusti te zatim i smiri. Taj kutak iskoristite i za momente kada ste potpuno posvećeni detetu, kao i prostor za igru.
Strpljive i ne-agresivne disciplinske metode zahtevaju vreme. Njihov efekat je dugotrajan, ali uspostavljanje zahteva doslednost. Rezultat je fantastičan, bez sumnje, jer ste vaspitali dete sa izuzetnim alatima za učinkovitu borbu sa emocijama. Takođe, veza roditelj-dete će biti puna poštovanja i poverenja. Samopouzdanje koje vaše dete ponese biće nepokolebljivo, a dete koje ga nosi uspešno.