Odnos majki i ćerki, uprkos tome što je jedan od najtrajnijih i najdivnijih odnosa, zahteva mnogo truda i strpljenja. I majke i ćerke rastu zajedno kroz taj odnos. Kroz rasprave i neslaganja dolaze do mirne luke, i ostaju jedna drugoj podrška do kraja života. Poznavajući odrastanje i život, majke se često pribojavaju kako će se njihove ćerke nositi sa raznim životnim izazovima, pogotovo onim koji su njima predstavljali problem.
U nastavku teksta, opisujemo pet nesigurnosti sa kojima se veliki broj mladih žena susretne u odrastanju. Takođe, tu su i rešenja, kako bi se izazovi što bezbolnije premostili.
Nisam dovoljno hrabra da izađem iz zone komfora
Na mnoge stvari koje nas okružuju u životu ne možemo da utičemo. Na vremenske uslove nemamo nikakav uticaj, ali smo pod njihovim uticajem. Kada putujemo pribojavamo se da smo laka meta za džeparenje. Kada vozimo, bojimo se da se ne izgubimo. Svi ti strahovi imaju zajednički činilac, a to je “nepoznato”. Dakle, svi mi imamo strah od nepoznatog. Kada ćerke izraze potrebu za samostalnošću i slobodom, prva reakcije je želja da budu bezbedne i zaštićene.
Šta zapravo majke treba da rade? Treba da budu tu, kao podrška, kao bezbedonosna mreža koja ne smeta njihovim iskustvima. Ponekad se skok u nepoznato pokaže kao onaj pravi, poznati korak na koji se čekalo.
Neću preboleti slomljeno srce
Svakome se nekad slomi srce. Nakon toga, dolazi period nepoverenja u druge. Ali, niko ne želi da bude sam. I niko ne treba da bude sam. Kako prelomiti i opustiti se ponovo?
Ohrabrite ćerku da uči iz svojih grešaka. Ukažite joj na važnost obrazaca ponašanja drugih. Greške je uče šta joj odgovara, a šta ne. I sasvim je u redu grešiti, jer se nismo rodili naučeni. Recite joj da nikada ne pristaje na manje od željenog. Takođe je podsetite da je razgovor uvek najbolje rešenje i da uvek jasno izrazi šta oseća. Naučite je da veruje svom osećaju i da se nikada ne boji da glasno izrazi svoja nezadovoljstva.
Postaću moja majka
Mahom sve ćerke izbegavaju da postanu svoje majke. Ne žele da se bave istim poslom kao njihove majke, čak i po cenu toga da rade sebi na štetu. Treba ih podsetiti da odrastate u različitim vremenima, i da se i sami poslovi menjaju u korak s vremenom. Inat je često pokretačka sila, ali isto tako može da ima i negativan uticaj. Na kraju krajeva, porodica i majke su krojači našeg viđenja sveta, svako nosi delić svojih roditelja sa sobom svuda.
Neću uspeti
Osećanje da nismo dovoljno kompetentni i sposobni nailazi skoro neminovno kada započnemo radni vek. U životu postoji mnogo uspona i padova, te se na njih treba navići. Oni su tu da nam očvrsnu kožu i nauče nas kako da budemo izdržljiviji i otporniji. Oni su važni kako bi nas naučili da ne klonemo duhom, da se podignemo i budemo spremni za nove izazove.
Najvažniji zadatak majki jeste da naprave podlogu od samopouzdanja za svoje ćerke i da budu neprikosnovena podrška.
Nismo savršene
Mnoge majke i ćerke su perfekcionisti, što je sasvim u redu, jer imaju velika očekivanja od sebe. Samim tim sebe guraju više, jer veruju u svoje sposobnosti. Doduše, perfekcionisti imaju velika očekivanja od drugih ljudi, što nije u redu. Majke treba da pokažu ćerkama i da zajedno dorastu mišljenju da se velika očekivanja čuvaju za sebe, i ne opterećuju druge, jer im drugi neće nikada biti dovoljno dobri. Bitan je rad na sebi, dok će drugi raditi isto tako za sebe. U redu je težiti savršenstvu, ali u prihvatljivim granicama.