Adolescencija – prelaz iz detinjstva u svet odraslih

3min
Adolescencija je razdoblje "bura i oluja", karakterišu je vidljiv telesni razvoj, brze promene raspoloženja, sukobi sa okolinom, ispitivanje granica i istraživanje sveta. Smatra se da se ovaj...

Adolescencija počinje sa početkom puberteta i traje još mnogo godina sve dok  dete ne počne da živi život nezavisne odrasle osobe. Treba znati da pubertet predstavlja fizički i seksualni razvoj, a adolescencija, osim puberteta, obuhvata i emotivni, socijalni, mentalni i psihološki razvoj. U ovom periodu je moguće da ćete vi kao roditelji biti „testirani“ na načine o kojima niste ni sanjali.



Adolescencija je razdoblje “bura i oluja”, karakterišu je vidljiv telesni razvoj, brze promene raspoloženja, sukobi sa okolinom, ispitivanje granica i istraživanje sveta. Ovaj period završava se postizanjem socijalne i emocionalne zrelosti ali i finansijske nezavisnosti i obuhvata čitav niz promena: bioloških, kognitivnih, socijalnih i emocionalnih, praćenih nizom novih potreba, interesa i problema.


Vreme adolescencije obuhvata razdoblje od 11. do 25. godine života, a razlikuju se rana, srednja i kasna adolescencija. Međutim, treba imati na umu da ako devojčica uđe u pubertet u 8-oj godini onda se to može smatrati i početkom njene adolescencije.

Bitan je imidž

 

 

Imajte na umu da su neka deca spremna na sve kako bi se pronašla u određenom društvu, čak i kada ono nije za pohvalu.

 

U prvoj fazi adolescencije deca su jako osetljiva na svoj fizički izgled. Kako se ovaj period poklapa sa dolaskom puberteta u kome se telo učestalo razvija, onda je sasvim razumljivo da će vaše dete šizeti po kući i zbog najmanje bubuljice na licu. Imidž i način oblačenja će biti jako bitni u svakoj fazi, a vrhunac će dostići negde oko 15-te godine, kada dete krene u srednju školu. Upravo tada vas očekaju najveći izazovi.

Doslednost i moral

Deca su najviše spremna da slušaju roditelje koji znaju da pokažu svoju doslednost. Iz ovog razloga, ako uspostavite neko pravilo, ono mora uvek da se poštuje a ne da zavisi od vašeg trenutnog raspoloženja. Takođe, vaše mišljenje, ponašanje, priča i postupci moraju biti usklađeni i koordinirani. Ukoliko tinejdžeri vide licemerje kod svojih roditelja to im daje osećaj nestabilnosti i nesigurnosti. Kod takve dece razvoj morala može da zapadne u krizu. Najbolje ćete na svom primeru decu naučiti šta znači imati čvrst karakter, biti visokog morala i dosledan.

Sigurnost i sloboda

Kako nivo hormona počinje da raste, vaše dete će početi  postepeno emotivno da se odvaja od vas i da veći značaj daje odnosima sa svojim vršnjacima. Za njih će mnogo veću važnost imati ono što kažu i misle njihovi prijatelji nego vi. Ali zapamtite, iako vas sa jedne strane deca guraju u stranu, sa druge im je neophodno da znaju da imaju vašu bezuslovnu ljubav i podršku, kao i sigurnost roditeljskog doma. U žustrim svađama i prepirkama, ma koliko ste besni, bolje je da ne izgovarate čuvenu rečenicu: „ Ukoliko ti ovde ne odgovara, možeš slobodno da ideš“.


 

 

Prijateljstva sa vršnjacima jesu važna ali roditelji još uvek više utiču na stavove od vršnjaka i važan su izvor podrške kada je reč o velikim životnim odlukama (kao izbor zanimanja, odlazak na studije u drugi grad i sl.). Mladi traže odobravanje roditelja, ali ne žele da se prema njima odnose kao prema deci.

 


Ponekad će roditelji morati da naprave korak u nazad, pruže deci slobodu i pokažu da im veruju da su sposobni da sami donesu ispravnu odluku. Iako će u tim odlukama vaše dete sigurno grešiti, pustite ga da samo „lupi glavom o zid“, onda mu pomozite da se opet „ uzdigne“ i po mogućstvu ga diskretno uputite na bolje izbore. Pridikovanje nikada ne pomaže i sva rešenja leže u roditeljskoj suptilnosti.


Na putu ka samostalnosti neizbežno je emocionalno udaljavanje od roditelja. Osim toga, javlja se i otpor prema odraslima i njihovim zahtevima. Kada dete odbacuje autoritet, kućne zadatke, izbegava roditeljska druženja i izlaske sa roditeljima ono želi da dokaže okolini da nije više dete. Ima roditelja koji u ovakvim situacijama popuštaju i dozvoljavaju mladima da rade šta žele i onih koji vrše pritisak u želji da adolescenta prilagode sopstvenim standardima. Važno je imati na umu da deca ovog uzrasta još uvek nemaju dovoljno znanja i iskustva za donošenje pravih odluka u svim vidovima života i potreban im je nadzor. Kako bi pomogli mladima u procesu osamostaljivanja dobro je kontrolu popustiti u onim područjima u kojima je adolescent sposoban da donese odluku, a mirnim razgovorom usmeriti ga u području u kojem pokazuje manju zrelost.

Potpuna zrelost

U poznoj fazi adolescencije vaše dete bi trebalo da „liči“ na zrelu osobu i da ima razvijen lični identitet.  Mladi ljudi, iako to teško kada priznaju, u stvari se plaše odrastanja. Razlog je njihova podsvesna sumlja u ličnu sposobnost i iskustvo. Sasvim je uobičajeno da deca krive roditelje za svoje neuspehe. Međutim, ukoliko to nameravaju da čine i posle 25-te godine, onda ih definitivno treba posavetovati da se konsultuju sa psihologom. Posle 25-te godine mlada osoba treba da ima razvijen svoj identitet u svakom smislu i da zna kako da se nosi sa sopstvenim problemima i socijalnim konfliktima.

Jovanna is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *