Međutim, manifestacije i pojave slične onima koje se označavaju kao adolescentna kriza, ali znatno izraženije, pogotovo ako se često ponavljaju, ili su u nekom vremenu trajne – mogu predstavljati znak patologije. Često se kaže da je „adolescentna kriza sve ono što se događa u adolescenciji pa podignuto na kub“
Najčešće manifestacije adolescentne krize:
- Povišena napetost i anksioznost
- Zabrinutost i preokupiranost svojim telom
- Promenjivost raspoloženja: od povišenog u hipomaničnom do povišenog u derpesivnom smislu
- Promena ponašanja: buntovno, prkosno, opoziciono ponašanje, posebno prema odraslima, njihovom mišljenju, sistemu vrednosti, stavovima, ograničenjima i idejama
- Teškoće u školskom funkcionisanju, slabost koncentracije, poremećaj pažnje, gubitak motivacije, burne reakcije na neuspeh
- Povremeni nastupi nasilnog i agresivnog ponašanja, sporadično delikventno ponašanje, povremena zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci
- Naglo i neobjašnjivo odustajanje od aktivnosti koje su do sada donosile zadovoljstvo (hobi, sport i sl.), preterano slušanje muzike, krstarenje internetom ili igranje kompjuterskih igara i sl.
- Preterana vezanost i odanost grupi vršnjaka, čak i kada je grupa sa socijalnog i moralnog stanovišta problematična.
Danas jedan od pet adolescenata ima prolazne probleme mentalnog zdravlja a svaki deseti ima problem koji ga onesposobljava u obrazovnom, socijalnom ili emocionalom razvoju. Depresija je vodeći uzrok smrti kod mladih uzrasta od 11-24 godine. Više od 90% pokušaja samoubistva mladih direktno se dovodi u vezu sa depresivnim poremećajem, odnosno zloupotrebom supstanci. Autori Psihijatrije razvojnog doba naglašavaju da je zabrinjavajući podatak da adolescenti kojima je potrebna stručna pomoć ne dobijaju uvek adekvatan i pravovremeni tretman.
Znaci za prepoznavanje adolescentne krize mogu biti različiti.
Jasni i otvoreni znaci problema mentalnog zdravlja:
- Adolescenti se žale na strah i zabrinutost, osećanje očaja, tuge i sl.
- Žale se na probleme koncetracije, učenje,
- Ponašaju se agresivno, skloni da povrede sebe ili druge.
Prikriveni, maskirani znaci problema mentalnog zdravlja:
- Osećanje premorenosti, nejasnih bolova, senzacija za koje ne postoje dokazi o izvršenim medicinskim ispitivanjima,
- Teškoće sa spavanjem, apetitom,
- Palpitacije, drhtavice, tremor ruku, preznojavanje,
- Glavobolje, probadanje u očima, bolovi u grudima, stomaku,
- Slab apetit i gubitak telesne težine,
- Bezvoljnost, gubitak interesovanja (odustajanje od odlaska u školu, sporta, druženja)
- Usamljivanje i provođenje vremena pred kompjuterom, ili slušnje muzike i sl.
Drugi znaci koji ukazuju na problem mentalnog zdravlja:
- Znaci koji ukazuju na nedovoljnu brigu o zdravlju (nespavanje, rizično ponašanje u saobraćaju, neadekvatna zdravstvena nega, tetoviranje u ovim godinama, pirsing u ranoj adolescenciji i sl.)
- Rizičina ponašanja (zloupotreba psihoaktivnih supstanci, rizična seksualna ponašanja, nošenje i dostupnost oružja, učestvovanje u spirali nasilja u ulozi žrtve ili počinioca).
U oblasti psihološka funkcionisanja ti znaci se ogledaju kroz:
- Kognitivni znaci problema mentalnog zdravlja ( samooptuživanje, problemi koncentracije, zaboravnost, nepristojnost, konfuzija, bespomoćnost, beznadežnost, beskorisnost),
- Ponašajni znaci problema mentalnog zdravlja ( problemi kontrole ponašanja, samoizolacija, nedostatak socijalnih veština, ponašanje po tipu nasilnik – žrtva, upotreba alkohola, druga, samopovređivanje),
- Fizički znaci problema mentalnog zdravlja ( gubitak energije kada adolescent ne može da se natera da se pokrene, organizuje, bolje osmisli svoje vreme; umor, problemi spavanje po tipu nesanice ili preteranog spavanja, problemi apetita po tipu povišenja odnosno sniženja apetita; stalne žalbe na telesne simptome ili bolove, prisutvo evidentnih znakova povreda za koje se sumnja da su nastale nasilnim putem (posekotine, opekotine, modrice))
- Emocionalni znaci problema mentalnog zdravlja ( iritabilnost, usamljenost, osećanje tuge i nesreće, osećanje dosade i praznine, osećanje krivice i srama, gubitak interesovanja za uobičajne aktivnosti kao i stalan osećaj zabrinutosti).
Recenzije: Bojanin, S., Popović Deušić, S. (2012.) Psihijatrija razvojnog doba
Tekst priredila: Mirjana Markovic, psiholog
Izvor: www.decijapsihologija.rs