Džeparac je prvi korak ka redovnom prihodu dece. Pošto je malo verovatno da će buduća pokolenja kada odrastu živeti u svetu bez novca ili u kome novac pada s neba, davanje džeparca je jedan od načina kako sopstvenu decu možemo naučiti da pametno raspolažu novcem. Većina roditelja se slaže da je to veština koja će im mnogo više trebati u životu nego brojne informacije koje nauče u školi. Iz ugla stručnjaka džeparac ima i prednosti i nedostatke.
Prednosti džeparca
Zahvaljujući džeparcu deca mogu kupovati dnevne potrebe kao što su užina, sitne igračke ili nešto od školskog pribora, što sa svoje strane deci daje određenu slobodu da odaberu šta žele, umesto da im to bude nametnuto od strane roditelja. To podstiče njihov osećaj nezavisnosti. i samostalnosti. Isto tako dobijaju informacije o tome koliko šta košta pa razvijaju predstave o “ceni” realnog života u njihovim okvirima. Drugim rečima, pomaže deci da razumeju vrednost novca. Takođe uče da donose odluke kao i da prihvataju posledice svojih odluka. Za mnogu decu to je najbolji način učenja da svako ponašanje ima svoje posledice.
Nedostaci džeparca
Pre svega, mlađa deca ne znaju kako da na odgovarajući način potroše svoj džeparac, i uglavnom ga brzo potroše na željene stvari a onda za stvarne školske potrebe i užinu traže dodatni novac od roditelja. Takođe, u slučaju kada roditelji daju preveliku količinu novca detetu za džeparac time ga navode na ideju da vrede onoliko koliko novca imaju. Zatim, deca mogu neadekvatno trošiti svoje džeparac na stvari koje nisu odgovarajuće njihovom uzrastu, što je loše za samu decu a može biti i problematično u širem kolektivu, ukoliko na primer, dečak donese Plejboj na čas i pohvali se drugovima a profesori ga otkriju. Po jednom istraživanju u Nemačkoj (Hajnc Bide, profesor sociologije na Univerzitetu Kasel u Nemačkoj) velika količina novca za džeparac smanjuje šanse da se škola završi sa dobrim ocenama.
Situacija u Srbiji
Iako u Srbiji nema pravih istraživanja po rezultatima ankete koju je uradio “Blic” 50-60 odsto školske dece u Srbiji od roditelja dobija neku vrstu dnevnog, nedeljnog ili mesečnog džeparca. Prema izjavama anketiranih roditelja, 24 odsto dece za džeparac dobija skromne sume do 20 evra, od 20 do 50 evra dobija 27 odsto dece, dok svega 9 odsto đaka može da se pohvali džeparcem od 50 do 100 evra. Iznosi i procenat dece koja uopšte ne dobijaju džeparac (ili ga dobijaju samo za užinu) primetno je veći u unutrašnjosti nego u Beogradu. I, konačno, iako mnogi roditelji nemaju precizno utvrđene sume koje daju deci, može se s dosta visokim stepenom pouzdanosti zaključiti da prosečan đački džeparac u Srbiji iznosi oko 23 evra.
Preporuke za određivanje džeparca
Iako džeparac ima svoje nedostatke on je generalno pozitivna roditeljska tehnika osamostaljivanja dece i njihovo uspešno uključivanje u pravila sveta odraslih u kome raspolaganje novcem na pravi način predstavlja jednu od važnih životnih veština. Zbog toga većina stručnjaka koji se bave decom preporučuju davanje džeparca ali pod određenim uslovima.
1. Iznos džeparca mora da bude odgovarajući, ni previše ni premalo, i treba ga prilagoditi pre svega uzrastu deteta, mada on naravno zavisi i od finansijskih mogućnosti roditelja tj. porodice. Ukoliko je preveliki šalje se pogrešna poruka detetu o sopstvenoj vrednosti preko novca a ukoliko je premali dete se oseća nesigurno i manje vredno u poređenju sa svojim vršnjacima, pošto se deca jako međusobno porede po raznim parametrima.
2. Treba dati detetu jasne poruke za koje treškove džeparac služi i konkretne instrukcije kako se novac čuva, štedi i šta je primereno njihovom uzrastu kada su kupovine od tog novca u pitanju.
Koja je situacija kod vas? Da li vi dajete vašem detetu džeparac?
Autor: Tatjana Šešum, psihoterapeut, homeopata, praktičar cvetnih esencija i mama. www.psihokomunikacije. com
Jovanna is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.