Alergija na mleko

Slika: Julia Shinkareva/flickr.com.

Alergija na mleko je preterana reakcija imunog sistema tela na mlečni protein. Imuni sistem identifikuje određene mlečne proteine kao napadače  i tako utiče na proizvodnju imunoglobulina E (IgE) ,antitela koja neutrališu protein (napadač-alergen). Sledeći put kada telo dođe u kontakt sa alergenom (mlečni protein), IgE antitela prepoznaju napadača te šalju signal imuno sistemu da izluči  histamin i druge hemikalije izazivajući razne alergijske reakcije (odbrambeni mehanizam).

Mleko sadrži mnoge proteinske frakcije (delove) koji izazivaju alergijske reakcije. Dve glavne komponente mleka su surutka i kazein. Osoba može biti alergična na obe komponente ili na jednu od njih.

Kazein je zgrušani deo koji nastaje kada se mleko usiri (kada dođe do zgrušavanja proteina). Kazein (80%) je termostabilan protein i najvažniji alergen u siru. Što je sir tvrđi to više kazeina sadrži.
Surutka (20%) je tečni deo koji je ostao posle zgrušvanja mleka. Surutka sadrži uglavnom alfa laktalbumin i beta laktalbumin, koji deluju kao mogući alergeni. Proteini surutke su osetljivi na visoku temperaturu tako da osobe koje ne podnose proteine surutke mogu da tolerišu evaporisano (ukuvano), pasterizovano i sterilizovano mleko, kao i mleko u prahu.

Ove proteine je veoma teško izbeći jer se nalaze i u mnogim prehrambenim proizvodima. Većina osoba koja reaguje na kravlje mleko imaće alergijske reakcije i na ovčije, kozije ili mleko od bufala (kod nas se može naći mocarela sir od bufala).

Tipovi alergijiskih reakcija:

Tip1 – simptomi počinju u roku od nekoliko minuta od uzimanja malih količina mlečnog proteina. Uglavnom stvaraju kožne probleme u vidu ekcema ili osipa. Mogu da budu praćeni respiratornim ili gastro-intestinalnim tegobama.

Tip2 – simptomi počinju da se razvijaju nekoliko sati od uzimanja mlečnog proteina. Najčešći simptomi su povraćanje i dijareja.

Tip3 – simptomi se razvijaju više od 20 sati ili čak i nekoliko dana posle veće količine unesenog mlečnog proteina. Problemi koji se javljaju su dijareja sa ili bez respiratornih i kožnih reakcija.

Simptomi:

Znaci i simptomi koji se javljaju odmah po uzimanju mlečnog proteina su:

• Osip-koprivnjača
• Otežano disanje
• Povraćanje

Znaci i simptomi koji se razvijaju u toku nekoliko sati od unosa mlečnog proteina su:

• Mekana stolica koja može da sadrži i krv
• Dijareja
• Stomači grčevi
• Kašljanje i otežano disanje
• Curenje iz nosa
• Staklaste oči
• Osip koji svrbi, često se javlja oko usana
• Kolike kod beba (učestalo javljanje bolova i jakog i neutešnog plača). I kod dojenih beba može da se javi alergija na protein kravljeg mleka, veoma retko, a u tom slučaju se iz majčine ishrane eliminišu mleko i mlečni proizvodi.

Znaci i simptomi koji mogu da ukažu na moguću alergiju na mleko:

• Česte kolike
• Uporna dijareja
• Povraćanje, bol u abdomenu
• Osip, ekcem
• Učestalo curenje iz nosa, zapušeni disajni putevi, kašljanje
• Ponavljani bronhitis
• Česte prehlade, upale sinusa i upale uha
• Voda u ušima
• Zastoj u rastu

Analize:

Tip1 alergija na mleko se dokazuje kožnim testovima i određivanjem specifičih IgE antitela putem krvi.

• Kožni test se radi tako da se na unutrašnji deo podlaktice stavljaju kapi alergena i ta mesta se zarežu iglom, da bi telo lakše reagovalo. Ukoliko osoba ima alergijsku reakciju na određeni alergen, pojaviće se otok i crvenilo na mestu ranice.
• Test krvi se radi tako što se uzima određena količina krvi od pacijenta pa se vrši testiranje na cele proteine mleka ili individualne delove proteina mleka. Alergeni na koje se testira krv su: mleko, kozije mleko, mleko u prahu, kazein, surutka, sir, alfa laktalbumin i beta laktoglobulin. 

Tip 2 i 3 alergije na mleko javljaju se posle nekoliko sati ili dana te nema laboratorijskih testova za dokazivanje alergije.

Radi se ekspozicijsko-eliminacijski test, odnosno apsolutnim isključivanjem proteina mleka iz ishrane. Tokom 3 dana počinju da nestaju simptomi vezani za digestivni trakt, dok promene na koži tipa ekcema nestaju do trećeg meseca. Dijeta se sprovodi minimalno 7 do 15 dana.

Gastrointestinalni testovi se rade kod dece sa hroničnom dijarejom i malnutricijumom. Od značaja je izgled sluzokože creva i crevnih resica, kao i nastalih produkata sluzokože.

Lečenje:

Terapija se sastoji iz uklanjanja mlečnih proteina iz ishrane.

Sazrevanjem funkcije varenja digestivnog trakta, alergija na laktoglobulin  obično nestaje od treće do pete godine života. Zbog strukture molekula kazeina alergija može da bude doživotna.

Ukoliko se totalno izbaci mlečni protein iz ishrane male dece, moguće je da će dosta dece i prerasti alergiju, jer će imuni sistemu osnažiti tokom posta od mlečnog protein.

U odraslom dobu može da se javi netolerancija na mleko, koja se manifestuje više kao gastro-intestinalne smetnje.

Preporučuje se uzimanje suplemenata kalcijuma, nutrijenata koji se nalaze u mleku i vitamina D i riboflavina.

Kako zameniti mleko:

Danas postoje specijalne formule adaptiranog visokohidrolizovanog mleka u kome su molekuli proteina toliko usitnjeni da ih organizam više ne prepoznaje kao takve. U isto vreme je eliminisana i laktoza tako da su formule pogodne i kod problema intolerancije na laktozu.

Vrlo mali broj dece je osetljiv i na ova mleka te zahteva ishranu formulom amino kiselina.

Ukoliko alergija na mleko nije prevaziđena tokom detinjstva, na tržištu mogu da se nađu proizvodi koji imitiraju mleko.

Tako se u ishrani može koristiti sojino mleko (na koje treba biti obazriv jer je i ono samo mogući alergen) te mleko od heljde, badema, prosa, pirinča. Postoje takođe i biljni sirevi i sir od soje.

Gde se sve nalaze mlečni proteini?

Očigledni izvori mlečnog proteina koji izazivaju alergijsku reakciju su:

• Mleko
• Puter
• Jogurt i kiselo mleko
• Sladoled
• Sir

Mlečni protein je teško prepoznati kada se koristi kao sastojak prehrambenog proizvoda.

Skriveni izvori ovog alergena su:

• Sastojci koji imaju prefix LAKT
• Bombone, čokolade,
• Proteinski prah,
• Veštačka aroma putera,
• Veštačka aroma sira,
• Hidrolizati,
• Mesne prerađevine,
• Pohovani proizvodi 

Savet plus:

• Preporučuje se dojenje beba šest meseci ukoliko je to moguće. Ako nije moguće onda se preporučuje korišćenje adaptiranih formula koji su najbliži po sastavu i strukturi majčinom mleku.
• Ne preporučuje se unošenje kravljeg mleka u bebinu ishranu pre godinu dana. Molekuli proteina kravljeg mleka su mnogo veći od molekula proteina majčinog mleka pa ih bebin digestivni trakt teško vari.
• Uvek treba čitati deklaraciju na proizvodu. Ukoliko postoji nedoumica, pozvati proizvođača da bi se proverio sastav proizvoda.
• Čak i kada je proizvod etiketiran oznakom “bez mleka” (milk free), može da sadrži neke tragove alergena iz mleka.
• Ukoliko se obeduje van kuće, pre poručivanja proveriti sa osobljem restorana kako je pripremana hrana.
• Ako postoji rizik od ozbiljnijih alergijskih reakcija (anafilaktički šok-gušenje, oticanje) u dogovoru sa lekarom nositi sa sobom adrenalin za hitne slučajeve.
• Ako je već postojala neka ozbiljnija alergijska reakcija, preporučuje se nošenje medicinskog priveska sa dijagnozom da bi u slučaju potrebe zatečeni ljudi mogli pozvati pomoć ili sami preduzeti moguće mere.