Izbegavati veću količinu slatkiša, slane grickalice, konzervisanu i masnu hranu, pohovana jela i pržena u dubokom ulju, kao i gazirene napitke. Preporučuje se konzumiranje lanenog semena, šljiva i suvih smokava, jer podstiču čišćenje organizma preko creva. Piti dovoljne količine tečnosti, najbolje vode (najmanje 2 litre dnevno). Voda pomaže da se sluz razredi i lakše izbaci iz organizma.
Primena ribljeg ulja može pomoći smanjenju simptoma kod astme izazvane fizičkim naporom. Nova studija je pokazala da riblje ulje smanjuje suženje disajnih puteva u ovih pacijenata a time i potrebu za korišćenjem lekova. Takođe ovo istraživanje je pokazalo da deca koja imaju veće količine ribljeg ulja u ishrani teže oboljevaju od astme.
Hrana bogata Omega-3 masnim kiselinama
Najbolji izvori omega-3 masnih kiselina u ishrani su laneno, sojino i ulje uljane repice, zatim masne ribe, posebno ribe severnih mora (losos, haringa). U ribama iz Jadranskog mora najviše ih ima u plavoj ribi (tunjevina, bakalar, sardele) a od sladkovodnih riba štuka, smuđ i tolstolobik imaju najpovoljniji masno kiselinski sastav. Riblja ulja dobijena iz jetre riba koja se koriste kao dodaci u ishrani imaju bogat sadržaj vitramina A i D ali ne sadrže značajne količine omega-3 masnih kiselina.
Poslednjih godina sve veću pažnju privlače dijetarni saplementi sa ribljim uljem i funkcionalna hrana odnosno namirnice obogaćene biološki aktivnim komponentama DHA i EPA. Preparati su pripremljeni u vidu kapsula koje sdrže po 500mg koncentrata ribljeg ulja uz dodatak vitamina E. Preporuka za unos je 3 kapsule do najviše 6 kapsula na dan.Važno je napomenuti da je apsorpcija i iskoristljivost EPA i DHA efikasnija pri unosu ribe u poređenju sa dijetnim saplementima.
Još detaljnije o astmi na sajtu www.astma.rs