Fizička aktivnost se danas smatra vidom lečenja astme jer se dete pravilno fizički razvija, a i ne izdvaja se od ostale dece, što deluje i povoljno na psihu deteta. Ovo podrazumeva da se sportom treba baviti u fazi mirovanja bolesti. Takođe, treba izbegavati sport koji zahteva ubrzano i plitko disanje i bavljenje pri hladnom i vlažnom vremenu.
Deca sa astmom bi trebalo da se što više bave fizičkim aktivnostima, a po njihovoj želji, treba im omogućiti i bavljenja vrhunskim sportvima, što zahteva redovnu saradnju sa pulmologom. Može se navesti primer vrhunskih sportista kao: Mark Špic (plivač), Pol Skols (fudbaler), Pola Redklif (maratonka), Denis Rodman (košarkaš), Sebastian Kou (atletika)…
Astma izazvana naporom
Astma izazvana naporom se karakteriše pojavom disajnih tegoba u toku fizičke aktivnosti. Ako dete kašlje, oseća stezanje u grudima, ,,svira’’, ima nenormalan gubitak daha u toku fizičkog opterećenja, tada se verovatno radi o astmi izazvanoj fizičkim naporom. Može postojati samo jedan od ovih simptoma ili nekoliko njih zajedno. Posledica su povećanog udisanja na usta, suvog, hladnog vazduha u toku fizičkog napora, što predstavlja nadražaj za suženje bronha. Javlja se oko 5 do 20 minuta od izlaganja fizičkom naporu i može proći spontano ili pod dejstvom lekova.
Sva deca sa astmom mogu se baviti fizičkim aktivnostima i sportom u periodu van tegoba, odnosno van astmatskog napada. Fizičkim aktivnostima mogu se izložiti i deca sa astmom, koja je izazvana naporom. Dijagnoza se postavlja testom plućne funkcije pre i posle odgovarajućeg fizičkog napora – na spirogramu dolazi do pada FEV1 od 12 do 15 procenata u toku napora.
Da li se mogu prevazići tegobe u astmi izazvanoj naporom?
Tegobe se mogu prevazići.
Najbolji način izbegavanja astme izazvane naporom je osigurati odgovarajuću kontrolu, a ako je potrebno, uzeti i dodatne lekove pre treninga. Dobro zagrevanje takođe smanjuje rizik od astme izazvane naporom (vežbe istezanja, lagano trčanje ili kratak sprint pre fizičkog napora). Vežbe hlađenja muskulature posle treninga, takođe mogu pomoći da se spreče tegobe koje se javljaju posle napora. Ako se očekuje da dete dobije tegobe uzrokovane naporom treba dati: lek za brzo otklanjanje simptoma i širenje bronhija (Salbutamol sprej) 15 do 30 minuta pre planiranog treninga. Ovi lekovi pomažu u skoro 90% slučajeva, i dejstvo im traje, u proseku, 4 do 6 sati. Oni će pomoći i ako se simptomi astme u naporu pojave. Antizapaljenski zaštitini lek (inhalacioni kortikosteroid, ili neki drugi preparat). Vežbe disanja i relaksacije mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Ako se, za vreme intenzivnog treninga, osete simptomi astme, to bi mogao biti signal da propisana terapija nije pravilno primenjena, ili da taj oblik astme ne podnosi intenzivno vežbanje.
Deci se preporučuju fizičke aktivnosti i sportovi, na osnovu ispoljenosti njihovih alergija.
Deca alergična na alergene iz prirode
Deci koja su osetljiva na alergene u prirodi (razne vrste polena…), odgovaraju sportovi u zatvorenim prostorima: karate, džudo , mačevanje, odbojka.
Deca alergična na alergene iz zatovrenih prostora
Deci koja su osetljiva na grinje, kućnu prašinu, i slične alergene, preporučuju se sportovi na otvorenom prostoru: tenis, fudbal, biciklizam, orijentiring.
Plivanje je najbolji izbor za dete sa astmom
Plivanje se apsolutno svima preporučuje, zbog tople, vlažne atmosfere, i jačanja disajne muskulature, ukoliko ne postoji alergija na hlor. Međutim, važno je poštovati i volju deteta, tj. izbor sporta koji dete voli.
Nisu preporučljivi
Ne preporučuju se sportovi koji se odvijaju u posebnim uslovima, sa manjom koncentracijom kiseonika i gde medicinska pomoć nije dostupna. To su: padobranstvo, paraglajding, dubinsko ronjenje.
Deci osetljivoj na hladnoću, ne preporučuju se zimski sportovi (skijanje, klizanje…)
Kao što svako dete ima ,,svoju astmu’’, tako se sme i izložiti fizičkom naporu, koliko samo može da podnese.
Autor: Dr Slavica Đorđević – Šaranović, lekar Republičkog Zavoda za sport