I dijagnostika astme počinje sa anamnezom i traženjem “tipičnih simptoma“, a to su:
- ponavljane epizode kašlja,
- sviranja u grudima ( engl. wheezing) praćeno osećajem nedostatka vazduha ili gušenjem.
Ove tegobe se najčešće javljaju tokom izlaganja provocirajućim faktorima kao što su: respiratorne infekcije, alergeni, aerozagadjenje, nakon uzimanja aspirina i sličnih lekova, usled ekstremnog emotivnog uzbuđenja, fizičkog zamora ili promene vremena.
Za astmu je tipično da između epizoda pogoršanja, koje prolaze spontano ili na primenu lekova, disanje bude sasvim normalno.
Ukoliko se ove tegobe javljaju u mlađoj životnoj dobi, kod nepušača, obično tokom noći ili rano pred zoru verovatnoća da se radi o astmi je još veća. Podatak o pridruženoj alergijskoj kijavici još više povećava verovatnoću dijagnoze.
Danas važi koncept “jedan disajni put-jedna bolest”, a to znači da se alergijska bolest disajnih puteva može manifestovati kao alergijska kijavica ili astma ili što je češće obe bolesti udruženo, pri čemu kijavica obično nekoliko godina prethodi simptomima astme. Podatak da neko u porodici ima astmu ili alergijsku kijavicu čini dijagnozu još verovatnijom.
Posle detaljne anamneze uvek sledi dobar klinički pregled, koji može biti u potpunosti uredan ukoliko u momentu pregleda osoba nema tegobe. Ukoliko se osoba sa astmom javi lekaru u momentu tegoba pregledom se mogu naći znaci koji ukazuju na “bronhospazam”. Nekada nam retrogradno pomažu i zapažanja osoba iz bolesnikove okoline koji kažu da je u momentu tegoba disanje bilo čujno, ubrzano, sa sviranjem u grudima. U slučaju težih napada gušenja bolesnik ne može da leži, obično sedi ili stoji oslanjajući se na neki naslon, govor može da bude veoma otežan i isprekidan, uz ubrzan rad srca
Nakon svega ovoga lekaru ostaje da pregledima plućne funkcije (spirometrija, dvonedeljno praćenje PEFa, farmakodinamski testovi) definitivno potvrdi ili isključi bronhijalnu hiperreaktibilnost i revezibilnu bronhoopstrukciju kao osnovnu funkcionalnu karakteristiku astme. Ispitivanje uvek treba dopuniti i alergološkim testiranjem, jer je važno identifikovati potencijalne alergene kao pokretače pogoršanja astme.
Pre nego što postavi definitvnu dijagnozu, vaš lekar će obavezno da razmotri i druga difernecijalno dijagnostička stanja koja mogu da daju simptome slične astmi ili da idu udruženo sa astmom. Kod mlađih osoba virusne respiratorne infekcije, posebno one uzrokovane atipičnim respiratornim patogenima (Mycoplasma ili Chlamidia pneumoniae), mogu da daju prolaznu bronhijalnu hiperreaktibilnost.
Čest uzrok hroničnog kašlja sa sviranjem u grudima je i gastroezofagelana refluksna bolest koja se dodatno manifestuje i simptomima gorušice i vraćanja kiselog želudačnog sadržaja u grlo. Kod starijih osoba koji su dugogodišnji pušači osećaj nedostatka vazduha sa kašljem i iskašljavanjem češće je posledica hornične opstruktivne bolesti pluća i emfizema pluća koji se često pogrešno naziva “astma”. Srčana slabost može da se manifestuje osećajem gušenja i nedostatka vazduha kao i brojne druge bolesti (tumori pluća, bronhiektazije, inhalacija stranog tela bronhiolitis, disfunkcija glasnica).
Samo ukoliko je dijagnoza boleti tačna može se i očekivati uspeh u lečenju.
Detaljnije o testovima za postavljanje dijagnoze u članku Kako se daje dijagnoza astme? sa sajta www.astma.rs
Autor: dr Dušica Jarić za www.astma.rs