Atopijski dermatitis i ishrana – razgovor sa nutricionistom

Kompanija La Roche-Posay svoja najnovija istraživanja posvetila je daljim saznanjima o atopičnoj koži i novim mogućnostima dijagnoze i lečenja ovog i sličnih stanja kože, a sve to sa ciljem poboljšanja kvaliteta života ljudi koji pate od navedene pojave. U saradnji sa La Roche Posay izdvojili smo najvažnije informacije koje treba da zna svaka mama o razumevanju ove bolesti, pravilnom tretmanu, svakodnevnom životu sa ovim stanjem kože i najbolji načinu usvajanja rutine nege kod dece. Osim toga, potrebno je da imate u vidu i vezu između atopije i ishrane. Na najvažnija pitanja vezana za ovu temu odgovara nutricionista Doc. dr sc. Darija Vranešić Bender.

Koja je veza između alergija na hranu i atopijskog dermatitisa?

Doc. dr sc. Darija Vranešić Bender: Brojna naučna istraživanja pokazala su da postoji čvrsta veza između atopijskog dermatitisa i alergija na hranu. Neka istraživanja pokazuju da čak 60% dece koja imaju klinički dokazani atopijski dermatitis ujedno imaju i alergiju na neku namirnicu.

Mi znamo da postoji 8 namirnica koje najčešće izazivaju alergije kod dece, a to je zapravo najčešće kravlje mleko, to je pšenica, to su jaja, orašasti plodovi, soja, riba, školjke. To su nekako najčešći alergeni o kojima mi danas govorimo. Uopšteno najčešća alergija u dečijem dobu, kada govorimo o alergijama na hranu, je alergija na kravlje mleko. Nju može imati otprilike 2 do 7 % dece. Dobra stvar je to što od dece koja navrše recimo 3 godine, uglavnom 90% njih više nema pomenutu alergiju. Dakle alergija nestaje odrastanjem, iako su opet neka istraživanja pokazala da danas sve veći broj dece ulazi i u adolescenciju sa postojećom alergijom na mleko što je ranije bilo gotovo nemoguće, tako da puno stvari se i menja u ovom području. Na osnovu toga vidimo da je kod  kravljeg mleka situacija dosta teška tako da moramo prilagoditi vrstu mleka koju ćemo zameniti kod dece koja imaju alergiju.

Uglavnom, mi pristupamo tome da dajemo deci semi elementarne formule, to su posebno formulisane formule koje se primenjuju kod alergija na kravlje mleko. A kada se radi o ovim drugim namirnicama, recimo kikirikiju, onda se stvari možda čine jednostavne, treba jednostavno izbaciti kikiriki, ali to u suštini zapravo nije jednostavno jer znamo da u brojnim proizvodima danas koji su prerađeni, industrijski procesirani, imamo tragove kikirikija ili neke mešavine.

Znači vrlo je složen sastav hrane danas i moramo biti jako dobro edukovani da bi se znali boriti sa tim.

Da li izbor ishrane utiče na izazivanje i stanje atopijskog dermatitisa?

Doc. dr sc. Darija Vranešić Bender: Dakle kao što je već spomenuto, ako znamo da postoji, na primer, alergija na hranu onda bi izbegavanje alergenih namirnica moglo doprineti poboljšanju simptoma kod dece sa atopijskim dermatitisom. Međutim, ako nemamo potvrđenu alergiju na hranu onda se ne preporučuje sprovođenje eliminacionih dijeta kod dece koja imaju samo isključivo dokazani atopijski dermatitis.

Zapravo treba pristupiti svakom detetu pojedinačno, treba ići na jedan individualizovani pristup. Isto tako, potrebno je paziti na ishranu deteta uopšte kao i kod druge dece koja nemaju te probleme, ali znamo da, na primer konzumiranje brze hrane (u većim količinama pogotovo) može pogoršati stanje atopijskog dermatitisa tako da konzumacija namirnica koje nisu baš kvalitetne nutritivno, namirnice koje su industrijski prerađene, koje imaju izuzetno veliku količinu aditiva, one definitivno nisu prihvatljive za decu sa atopijskim dermatitisom i njih treba svesti na minimum.

Treba dati prednost celovitoj hrani, namirnicama koje imaju niski alergeni potencijal, dakle žitaricama, vrlo široko, namirnicama iz grupe povrća, voća. Meso, riba, jaja to je sve po pravilu dozvoljeno, osim ako naravno nemamo verifikovanu alergiju. Dakle to bi bio jedan temeljni pristup.

Koji su vaši saveti za uvođenje namirnica kod beba sa atopijskim dermatitisom?

Doc. dr sc. Darija Vranešić Bender: Ono što je jako važno u samoj prevenciji atopijskog dermatitisa je uvođenje namirnica, odnosno pravovremeno uvođenje namirnica. Dakle kada imamo dete koje prelazi sa isključivog dojenja na drugu hranu, bitno je da se ta hrana uvede u pravo vreme, između četvrtog i šestog meseca prema stavovima nadležnih institucija i organizacija. Kasnije uvođenje namirnica i prerano uvođenje namirnica može podstaknuti problem atopijskog dermatitisa. Uopšteno isto tako izbegavanje alergenih namirnica nije se pokazalo da će zaštiti dete, odloženo uvođenje je pre bilo možda, pokušavalo se na taj način ali se shvatilo da zapravo čak možemo na taj način i pogoršati. Na primer kada je reč o glutenu ili plavoj ribi, nema vise stava da bi se moralo čekati osmi mesec ili deseti, dvanaesti mesec života da se uvede ta namirnica da bi se na primer smanjio alergeni potencijal ili rizik od atopijskog dermatitisa. Tako da po pravilu moramo se dobro edukovati i pratiti svako dete ponaosob.

Kako prilagoditi ishranu deteta sa atopijskim dermatitisom?

Doc. dr sc. Darija Vranešić Bender: Ishrana po pravilu treba biti individualna, moramo stalno imati na umu da je pojava atopijskog dermatitisa vrlo složen splet uticaja iz okoline, fizioloških, genetičkih. Dakle to je jedno stanje kod kojeg na primer samo pristupanje problemu putem prehrane sigurno neće biti dovoljno i možda neće doneti ni veliki napredak, koji često ljudi očekuju.

Tako ćemo u nekim situacijama imati dobar odgovor, kod nekih će biti vrlo frustrirajuće i neće biti napretka tako da s tim moramo računati već na početku.   

Isto tako jako je važno proceniti u kom uzrastu se problem javio, da li treba korigovati ishranu majke ili treba isključivo ići na korekciju ishrane deteta. Ne treba nikada raditi eliminacijske dijete bez potvrde, bez jasno utemeljenog razloga jer nekada možemo čak i vise štete napraviti nego koristi. Treba biti mudar, dosta se edukovati.

Dodaci ishrani su još jedan od modaliteta pomoći. Recimo primena Omega 3 masnih kiselina, primena gama linolenske masne kiseline, probiotici koji se istražuju puno u ovom području posebno LGG, lactobacillusravnosus GG koji je prema istraživanjima najviše isplivao kao koristan kod ovog stanja, iako rezultati studija nisu konzistentni i ne možemo sa sigurnošću reći da bi primena probiotika u tom stanju mogla biti od koristi. Međutim mikroflora deteta sigurno igra ulogu jer znamo da postoje veze između naših bakterija u crevima i uopšteno stanja gastroitestinalnog trakta, crevne barijere i atopijskog dermatitisa. Tako da zapravo jedna raznolika ishrana uz puno edukacije i puno truda može biti veoma korisna za ovu decu.