Činjenica je da od respiratornih infekcija najteže možemo da se zaštitimo, dok je apsolutna zaštita u uobičajenim životnim uslovima gotovo nemoguća.
Izuzetno je važno imati na umu da obična kijavica, koju je dobio jedan od roditelja, ili starije dete – može da izazove ozbiljniji poremećaj disanja kod novorođenčadi i odojčadi. I to do te mere da dete mora da se odnese na pregled, a neretko i primi na bolničko lečenje.
Delovanje respiratorne infekcije
Novorođenčad i mlađa odojčad su takozvani obavezni “nosni disači”, odnosno teško dišu na usta. Stoga zapušenje nosa za njih predstavlja ozbiljan problem, koji može da se manifestuje otežanim hranjenjem, zagrcnjavanjem i pomodrelošću kože. Osim toga, komplikacije respiratornih infekcija, kao što su zapaljenje srednjeg uva ili zapaljenje pluća – nastaju mnogo lakše kod dece uzrasta do nekoliko meseci, a traju duže nego kod starije dece i odraslih. Povećana osetljivost na respiratorne infekcije je posledica nezrelog, samim tim i slabijeg imuniteta u ranom životnom uzrastu. Ove činjenice ukazuju da ima smisla primeniti posebne mere prevencije respiratornih infekcija kod dece najmlađeg uzrasta.
Mere prevencije prvog reda
Infekciju najčešće prenese neko od ukućana (majka, otac, stariji brat ili sestra…). Stoga je najvažnije da se ukućani trude da ostanu zdravi. Često je to teško ostvarljivo, naročito izbegavanje velikog broja ljudi u zatvorenom prostoru, jer roditelji odlaze na posao a starija deca u obdanište ili školu. No, postupak koji je ostvarljiv, jeste češće pranje ruku u sezoni prehlada, pogotovo ako u blizini ima osoba koje kijaju, kašlju, ili ih boli grlo. Razlog je jednostavan: ustanovljeno je da se ove infekcije prenose kapljično, ali i preko ruku, odnosno sekreta disajnih puteva koji dospeva na ruke.
Kada je reč o novorođenoj bebi, treba pomenuti naš tradicionalni običaj pozivanja rodbine i prijatelja po izlasku majke i bebe iz porodilišta. Verovatnoća da beba ili ukućani dobiju respiratornu infekciju u sezoni prehlada je velika. Odgovornost je na svakoj porodici da dobro razmisli kako će da organizuje slavlje, koje može da se pretvori u lečenje novorođene bebe.
Ako oboli starija sestra ili brat, mere prevencije zavise od uzrasta deteta. Znatno je lakše ograničiti kontakt starijeg deteta – uzrasta preko pet, šest godina. Ukoliko se radi o mlađem detetu, sve zavisi od organizacije porodičnog života, ali na svaki način treba pokušati prevenciju prenosa respiratorne infekcije na najmlađeg člana porodice.
Mere prevencije drugog reda
Ako neko od ukućana ipak oboli, treba primeniti mere prevencije drugog reda. Čak i ako je oboleli: majka, otac ili starije dete – primenjivanjem određenog režima postoji mogućnost da se beba poštedi respiratorne infekcije. Kada se radi o roditeljima, savetuje se da drugi roditelj preuzme brigu oko deteta, koliko je moguće. Ako majka sa respiratornom infekcijom doji bebu, treba da stavlja hiruršku papirnu masku i uredno pere ruke pre svakog prilaženja bebi. Dakle, u periodima bliskosti obolelog roditelja i deteta, važno je da se uvek zaštite disajni organi i tako spreči prenošenje infektivnog uzročnika (najčešće je to virus).
Ukoliko ste učinili sve, a vaša beba je ipak dobila respiratornu infekciju, ne očajavajte. Već je rečeno da od ovih infekcija veoma teško možemo da se zaštitimo u uobičajenim uslovima života. U svakom slučaju, dete treba odneti na pregled kod pedijatra. Ne treba unapred davati nikakve lekove (sirupe, kapi za nos, čajeve…), jer će pedijatar najbolje da odredi da li je lečenje potrebno i da propiše odgovarajuće lekove.
Autor: Dr Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog
Izvor: mojpedijatar.co.rs