Biram burmu, biram tamjaniku

Ja kad bih se udavala ja bih znaš onu burmu što ima to i to, a unutra to, a spolja onako jedan znaš bas eto takav, i da nam budu iste i da me svi pitaju gde sam našla tako lepu, i da mi se slaže uz verenički, znaš, ali i da se ne haba puno, a i da je praktična, ali posebna, da je niko drugi nema, ali da nije preskupa…ako može…

Foto: Mia Manolo Blog

I dođe taj dan, da ne kažem ti dani, svakodnevni obilazak zlatara i neizbežno isprobavanje burmi i razočaranje za razočaranjem. Kažu ima u Zemunu cela ulica puna zlatara pa da zaređamo, najlakše, ako tamo ne nađemo ne znam gde ćemo… Ima i stara radnja sa starim zlatarom koji sve zna.

Hm, da li je moguće da apsolutno sve zlatare u toj ulici imaju identične burme i to izbor od tipa nekoliko vrsta…totalni izduv entuzijazma, pa gde sad dalje sa potragom? Balon onog početnog oduševljenja, onako nakićen detaljima i preterivanjima sa pinteresta počinje polako da se ogoljuje, postaje sve jednostavniji, a bogme i izduvaniji.

Srčovanje netom-peti dan, pa gde su ti ljudi sto imaju te fensi burme, ali naravno da ne koštaju puno, pa treba svadbu spremiti, pa majku mu mora se malo i prištedeti ionako smo se već zadužili za x godina sa kreditom…..Nalazimo nova imena nove radnje, idemo, vraćamo se, biramo. Dobro je bar smo naišli na trag nekom većem izboru, ali gle sad, sad ne možemo da se odlučimo, možda mali izbor i nije tako loš…

Hm dajte mi onu tamo tu sa cirkonom, šta, nema u belom zlatu, a kolko se čeka? A hoće li da se oguli? Dedica iz one stare zlatare nam ispričao da današnji zlatari ne rade te promene u belo kako treba pa vremenom požute, a kako vi radite? Probam, pih ne stoji na mojim tankim prstima nikako, a i onaj cirkon mi nesto deluje kič, a i šta ako ispadne… Dal da uzmem onu naaaajobičniju bez išta, ali koje širine, ček da isprobam sve pa ću onda….

On proba, bira, gleda, onaj dedica zlatar ga naučio da kad se gleda kako stoji burma da treba da staviš tu ruku na rever onako kao da ti nešto od srca drago pa pokazuješ, pa se pogledaš u ogledalo, e kao samo tako vidiš. I da, moraš da se pozdraviš sa nekim da vidiš da li te ne žulja, samo tako možes da utvrdiš jel ti taman, pusti ti one merače i zezancije…

Ja vec rešila da uzmem jednu koja mi tu taman, sasvim pristojna i dobro mi stoji na ruci, belo zlato, zaobljena, široka, pola mat pola sjaj, kažem, skroz pristojna, jes da veze nema s vereničkim ali moj govor tela vec pokazuje vrata, ne mogu više da biram, želim samo da izađem odatle. Gospodin bira, gleda se u ogledalu u stavu – e baš mi je od srca drago-, pozdravlja se sa mnom pa sa ljudima, mora da proveri teoriju čovek… Ja cupkam pokazujem mu moju burmu, ne, ne on i dalje bira, zaključuje da mu treba specijalan nijansa zlata da mu se slaže uz ten, a i da mu zaobljena uopšte ne stoji, pa onda daj da nađemo tu „šampanj“ nijansu, pa daj da bude ravna pa ovo pa ono… ja spavam na stolici…

Odabrao, konačno. Da smo birali toliko različite burme namerno, ne bismo ih izabrali. Malčice mi se nos prći zbog tolikog razilaženja od ideje da nam burme budu iste i od čuda kako se jedan „Betmen“ u zlatari pretvori u primadonu npr. No dobro, stvarno vidim da mu lepo stoji da je zadovoljan itd itd, …e sad kaže da ugravirate ime i datum, čekaj bre, pa zar ću da zaboravim ime od muža i datum pa moram da ga graviram? Slovo toliko i toliko, može da stane ovoliko. Znači i to moram da brojim još? Auh… Odlučujemo se da izgraviramo neke lične kratke poruke i da to bude to.

Prošlo je dve godine, burme su poprilično izguljene, onaj „saten mat “ koji su mi greškom stavili umesto „brušenog mata“ postao skoro isti kao i onaj sjaj, nikako da ih odnesemo na poliranje pa da opet zasijaju. Al nekako mi uvek milo kad pogledam porukicu, kad obrnem burmu palcem, kad držimo ruke ispod stola, kad se kucnemo burmama fore radi…

Posle toliko vremena ništa pametnija ne bih bila pri biranju burmi. Možda bi eventualno pomoć prijatelja dobro došla.

Ali kada se sve ogoli, svi slojevi materijalnog sveta skinu, ostaje čista emocija, izbor savršenog partnera, a taj izbor je, dragi moji, najbitniji od svih.